Чедо Ђордан, мјештанин села Мишљен код Љубиња, како би себи и својој породици, осигурао безбједнији живот, одлучио је да се сам побрине за уклањање мина које су у протеклом рату посијане у овом крају.
Први Чедин сусрет са минама десио се прије нешто више од петнаест година. Пожари су оставили пустош на ионако пустим херцеговачким голетима. Добар број мина није експлодирао, вребале су чобане и стоку.
“Били су овдје пожари, послије пожара на мјестима гдје нису активиране, појавиле су се, видиш пред собом убице, гледаш како ћеш му прићи, а морали смо тако, јер смо остали овде, морао сам да сточарим, све је било минирано. Имао сам комшију овдје, који није радио око мина, али је настрадао. Дигао сам преко 500, а нисам настрадао. Да ли је срећа, да ли је несрећа, углавном десило се како се десило”, прича Чедо, пише “Фокус“.
Село има четири становника, а веома лошим путем се стиже до њега. У селу Мишљен, живот је тежак. Најтеже им пада самоћа.
“Па лоше, лоше што немамо коме рећи добро јутро, попричати, позвати на кафу једни друге, сами нас двоје, имамо још ту двоје у комшилуку, старијих, једино кад нам неко дође из другог села, града, тада смо радосни”, прича Мара Ђордан.
Када чујете шта Чедо ради, приучени деминер, помислите да је овај човјек без страха. Храбро приступа тим металним убицама, скида упаљаче, па неке од њих склања, како би Херцеговци рекли у шкрипину. Подсјећају на зло вријеме које је иза нас. Али, није само Чеду страх.
“Кажу да се и луд боји, како би рекао да се не бојим, али чим сам их дизао значи да је умањен страх, али га има”, каже Чедо.
Мара, Чедина супруга, додаје да је страх увијек пристуан.
“Бојимо се, увек се бојимо, и кад идемо тамо кроз минско поље, увијек гледам где ћу стати. Толико је времена прошло, али никад не можемо рећи нема више мина, увијек се бојимо и мислимо о њима. Говорила је одведите га у Хаг, од тамо ће се вратити жив, а из минског поља, не знам хоће ли”, додаје Чедо.
Чеду је основно занимање сточарсво. Овце, краве, коњи… До сада је имао доста штете, страдало му је петнестак јагњади, десетак коња. Све у минском пољу. Чедо је показивао надлежним гдје поставити табле са упозорењем да је простор загађен минама. На њима пише да је улазак у минско поље, кривично дјело.
“И задњу таблу када су поставили, на њима пише, улазак тамо кажњиво дјело, а да би ја утерао своју стоку у своју ограду, оптужен сам да сам учинио кажњиво дјело, не дижу се, зашто, да ли је немоћ, не знам о чему се ради. Говорили су ми за плаћање пореза, кад ми деминирају имовину тада ћу и платити порез”, прича Чедо.
(fokus.ba)
