Предсједник СДС и посланик у Представничком дому парламента БиХ Мирко Шаровић има шест вриједних непријављених некретнина у Београду, које није наводио у имовинским картонима, објавио је Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).
ЦИН наводи да Шаровић са супругом Стојанком има два стана, кућу и три парцеле у Београду. Док он то пориче, његова супруга тврди супротно наводећи да су те некретнине стекли од 1997. до 2008. године.
Шаровић их никада није наводио у имовинским картонима, иако их је према важећим прописима био дужан пријавити. За то је имао прилику четири пута – 2002. године када је био члан Предсједништва БиХ, 2012. и 2015. када је именован за министра спољне трговине и 2018. као посланик у парламенту БиХ, напомиње ЦИН.
Према тим наводима, стан на Дедињу једина је некретнина коју брачни пар Шаровић има у сувласништву, док су стан на Врачару у центру Београда, кућа и три земљишне парцеле на Звездари укњижене на супругу.
Стан од 39 квадрата налази се у троспратној згради, окруженој зеленилом у мирном крају Дедиња. Према земљишним документима, овај стан Шаровићи имају од 2006. године, а то презиме стоји на једној од плочица на интерфону.
Он је порицао да са супругом има ову некретнину, а негирање је наставио и након што су му показани документи о власништву.
“Са њом немам ништа, ја ништа”, кратко је одговорио новинарки ЦИН-а, додавши да у Србији и Београду на свом имену нема имовине.
Шаровић није хтио говорити ни о другим некретнинама које његова супруга има у Београду, додавши да у њено име не жели говорити.
Међутим, Стојанка Шаровић је признала да заједно имају стан на Дедињу и да су га купили уз помоћ његовог стрица, који већ педесет година живи у Јужној Африци.
Кућа на Звездари била је прва некретнина коју су Шаровићи стекли у главном граду Србије. У то вријеме Шаровић је био градоначелник Источног Сарајева.
Шаровићева супруга је за ЦИН рекла да је кућу изградила заједно са братом, грађена је, како је навела, током 1997. и 1998. године, а послије је прешла на њу, те је онда продала. Уз овај објекат биле су и још три парцеле земљишта.
Ове некретнине све заједно, каже Стојанка, биле су површине нешто веће од 400 квадрата. Иако се у земљишним књигама и даље води као власница, тврди да је сву имовину на Звездари продала, али да због компликованих имовинско-правних односа још нису укњижени нови власници, наводи ЦИН.
Заједнички стан брачног пара Шаровић у елитном насељу Дедиње друга је некретнина коју су стекли. Према подацима Регистра цијена непокретности, доступних на страници геодетског завода, цијена квадрата у овом дијелу Београда данас вриједи најмање 3.800 марака.
Шаровићева супруга је истакла да се лако може доказати поријекло новца којим су купили овај стан, који сада издају.
ЦИН пише да је сљедећа купљена некретнина у Београду стан на Врачару, а Стојанка каже да су новац од продаје куће уложили у куповину овог стана у којем данас живи њихов син. Стан је удаљен око 150 метара од Храма Светог Саве. Цијена квадрата, према подацима Регистра цијена непокретности, у овом дијелу града данас вриједи у просјеку 4.000 марака.
Према Изборном закону БиХ и Закону о Савјету министара, сваки изабрани кандидат и министар дужан је пријавити укупан износ и извор прихода из претходне године те сву имовину: куће, станове, земљишта, предузећа, пословне просторе и аутомобиле.
Дужни су пријавити и уштеђевину, износе на банковним рачунима, затим вриједности дионица, обвезница, као и дуговања. Осим своју, изабрани политичари су дужни у картонима које предају Централној изборној комисији /ЦИК/ пријавити и имовину чланова најуже породице.
ЦИН је прије двије године писао да Шаровић у имовинском картону који је предао ЦИК-у у марту 2019. године није пријавио ни кућу коју има његова супруга у Источном Сарајеву. Навео је само да посједује половину куће у овом граду, остале некретнине је изоставио пријавити.
Његова супруга каже да није упозната шта је наводио у имовинским картонима и да имовину у Србији нема разлога скривати.
(srna)
