Увек актуелну тему међу историчарима у БиХ, стару око два века, о томе „чији је” Твртко Први Котроманић минулих је дана покренула градоначелница Сарајева Бењамина Карић.
Она се сврстала међу оне који доводе у питање историјске податке по којима је владар с краљевском титулом српских владара – Стефан, крунисан у манастиру Милешеви код Пријепоља над одром Светог Саве.
Градоначелница Сарајева је на друштвеним мрежама написала како је „26. октобра 1377. године, у Милима код Високог, босански бан Твртко Први Котроманић крунисан за краља Босне”, додајући како град Сарајево планира подизање споменика босанском краљу Твртку.
Историјске дилеме „чија је Босна, чији је Твртко и чији су љиљани” својствена је не само за политичке већ и академске кругове у БиХ, а најчешће се наводи да Твртка својатају сва три народа у БиХ.
„Оно што је у Босни било некад, један народ, један језик и једно писмо данас више не постоји. Три народа се сад позивају на Твртка, на три језика певају о Твртку, на два писма пишу о њему”, неки су од коментара историчара.
Како су поводом најаве градоначелнице Сарајева писали бањалучки медији, у историјским документима нигде се прецизно не помиње где је за краља крунисан Твртко Први Котроманић, али наводе да се из појединих списа може закључити да то није било у Милима код Високог, већ највероватније у манастиру Милешева. Александар Узелац из Историјског института у Београду, за „Глас Српске” испричао је да су изворни подаци о Твртковом крунисању малобројни. Тачно место, каже, једино наводи дубровачки писац Мавро Орбин, који почетком 17. века пише да је краља Твртка крунисао митрополит самостана у Милешеви.
„Орбиново дело настало је много времена касније и није увек поуздан извор обавештења за средњовековне прилике. Међутим, постоји још један извор који је близак самим догађајима и који јасно указује да се ове Орбинове речи односе на манастир Милешеву у Србији, а не на место Миле код Високог у Босни, како сматрају поједини бошњачки историчари. Наиме, реч је о Твртковој повељи Дубровчанима издатој 1378. године, дакле свега годину дана након крунисања. У њој сам Твртко наводи да је пошао у српску земљу и тамо био крунисан ’Богом дарованим ми венцем краљевства мојих прародитеља’, то јест Немањића. Изворни подаци, дакле, јасно упућују на то да је он крунисан у српском манастиру Милешеви, што је прихваћено и у српској и у иностраној историографији”, истакао је Узелац.
И историчар Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци, наводи да поменута два списа најбоље илуструју где је Твртко крунисан за краља и подсећа да је његова титула била Стефан, божјом милошћу краљ Срба, Босне, Поморја и Западних страна.
„Такође, у једном од летописа из тог периода наводи се и да су у то време у српским земљама била три владара: кнез Лазар у Призрену, краљ Стефан Твртко у Босни и краљ Марко у Прилепу”, истакао је Дошлић, који сматра да до оваквих покушаја прекрајања историје долази јер бошњачка јавност константно трага за својим идентитетом у прошлости, а посебно у средњовековној Босни, покушавајући да све оно што је везано за тај период задрже и присвоје у територијалном смислу. Сматра да поједини бошњачки историчари покушавају да искористе један податак дубровачког писца Мавра Орбина који каже да је стриц бана и краља Твртка близу Високог саградио Цркву Светог Николе у селу Милешево.
„Због тога сматрају да је Твртко ту крунисан, не уважајући остале списе”, додао је.
У монографији „Краљ Твртко Први Котроманић”, академика и историчара Владимира Ћоровића наводи се да се „у лето 1377. Твртко дао крунисати у Милешеви, над гробом Светог Саве, за краља Србије” и да тада имену додаје и немањићко владарско име Стефан. „Упада у очи да крунисање није обављено у Жичи, где су се дотад крунисали сви краљеви династије Немањића и то сигурно стога што Жича није била на Твртковом подручју.” Сматра се да је Твртково узимање српске круне, као круне немањићких прародитеља, вероватно обављено у Србији.
Медији су се и раније бавили овом тематиком, када су наводили да Ћоровић у овој књизи из 1925. помиње и тумачења појединих историчара да Милешево није манастир Милешева, већ Миле, као познато место босанских банова надомак Сарајева.
Енес Дедић, сарадник сарајевског Института за историју заступа став да „не постоји никакав документ који би веродостојно рекао да је крунисан тад и тад, ту и ту, већ је то плод више докумената”. „Зашто би Твртко као босански краљ ишао у Милешеву где је гроб Светог Саве, кад он за њега не представља ништа у традицији, дотад је он само босански владар који је освојио предео око тог манастира”, истиче Дедић.
Такође, често се наводи и то да је, иако индиректни потомак српске владарске династије и с титулом која је у имену имала и Србе, Твртко није остао у памћењу СПЦ нити је постао светац као многи владари из династије Немањића. Градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, који је о Твртку написао и роман и који води град у ком му је подигнут споменик, каже да је изучавајући овог владара закључио да је био мајстор хармонизације међу народима. Твртко је био потомак три владарске династије, босанске, хрватске и српске. Он је син Владислава Котроманића и Јелене Шубић, из хрватске кнежевске династије Шубића. Тврткова баба по оцу је Јелисавета Немањић, ћерка српског краља Драгутина. „Он је био и једно и друго и треће, три у један”, каже Имамовић.
Историчар Борис Радаковић на ову тему писао је: „Тврткови поданици, као што је знатно пре њега истицао и бан Матија Нинослав, а што потврђују и папске и дубровачке повеље, били су Срби. То видимо како по његовој титули тако и по другим повељама насталим у средњовековној босанској држави. Те повеље су писане на српском језику и на ћирилици, како једном приликом истиче његов претходник бан Стефан Други Котроманић.”
(politika.rs)
