Поскупљења у БиХ су се у протеклих годину дана највише одразила на цијене основних животних намирница, а то показују и подаци да је просјечна цијена литре млијека порасла за 90 фенинга, док је килограм пшеничног хљеба скупљи за 80 фенинга.
Ово су званични подаци Агенције за статистику БиХ, гдје се наводи да је у октобру ове године кг риже коштао 4,1 КМ, што је за једну марку скупље него лани, док килограм хљеба од пшеничног брашна кошта 3,2 КМ, а лани је цијена износила 2,4 КМ.
Тако се и литар млијека у тетрапаку у октобру прошле године могао купити у просјеку за 1,4 КМ, док је прошлог мјесеца коштао 2,3 КМ.
И цијене јаја су скочиле, па тако сада комад кошта 0,4 КМ, док је лани цијена износила 0,3 КМ. Ипак, то није све, литар уља лани је коштао 3,1 КМ, док је у прошлом мјесецу био 4,6 КМ.
Осим наведених, и цијене меса су знатно скочиле, па је тако за килограм јунетине без кости потребно издвојити 18,6 КМ, што је за 4,2 КМ скупље у односу на лани, док је цијена свињетине са костима са 7,6 за годину порасла на 9,9 КМ.
Према доступним подацима, просјечни раст цијена забиљежен је у одјељцима храна и безалкохолни напици за 25,9 одсто. Узевши у обзир да је инфлација у нашој земљи 17,4 одсто, као и да је, према посљедњим подацима просјечна плата виша за 14,7 одсто, наши саговорници истичу да је евидентно да плате не прате инфлацију.
Јован Василић из Удружења потрошача “Звоно”, Бијељина, за “Независне” истиче да се у БиХ скоро 90 одсто производа увози, и то прехрамбених.
“Ми фактички увозимо инфлацију. Највећа поскупљења су хране, односно основних животних потрепштина. Код нас су незнатно порасле пензије и плате, али то је потрошено већ половином ове године. Ми из удружења потрошача мјесецима уназад говоримо да те цијене нису реалне, али ми не можемо ништа урадити, јер не можемо ући у продавницу и тражити улазне фактуре те видјети колико је ко зарачунао маржу”, рекао је Василић.
Истиче да је откупна цијена млијека око 0,8 КМ, а да у продавници кошта 2,5 КМ те да то треба исконтролисати.
“Добро је да је инспекција почела провјеравати и писати казне, но и оне су мале, и треба их пооштрити и контролисати их у континуитету”, додаје он.
И Зоран Павловић, економиста, наглашава да се увозна инфлација, која је дошла због различитих разлога, огледа у чињеници да на свјетској пијаци роба поскупљује, те да су грађани БиХ приморани да је купују, јер је занемарена домаћа производња.
“Резултат цијеле те приче је рапидан раст малопродајних цијена, које, нажалост, нису довољно добро контролисане од стране инспекција. С једне стране, јер је држава прописала одређене марже, како за гориво, тако и за животне намирнице. Са друге стране, држава је могла да дио прикупљеног ПДВ-а врати грађанима кроз укидања акциза и измјенама система ПДВ-а, гдје би на храну ПДВ био нула или један одсто. У Парламентарној скупштини БиХ је то усвојено, али не и у Вијећу народа, тако да су те олакшице за бх. грађане практично непостојеће, док су у осталим земљама оне спроведене”, рекао је Павловић.
Резултат цијеле те приче, како каже, јесте то да БиХ има једну од највећих инфлација.
“Пораст цијена је такав да ће наши грађани вјероватно морати да забораве да постоји вечера”, истакао је Павловић.
Додаје да је реалном сектору теже, јер повећање плата не може да се деси ако фирма није повећала продуктивност.
“Ситуација је толико сложена да је велики гријех што није усвојен поступак привременог укидања акциза и смањивања ПДВ-а на основне животне намирнице и лијекове. Сви који су социјално осјетљиви са минималним платама готово да не могу да подмире трошкове”, рекао је Павловић.
(nezavisne.com)
