Енорман раст цијена горива посљедњих мјесеци подстакао је црно тржиште у Републици Српској на којем се дизел и бензин тренутно могу купити за једну марку јефтиније него на бензинским пумпама.
Цијене горива на бензинским пумпама у Српској крећу се од 3,49 до 3,70 КМ по литру, а све су гласније прогнозе да ће оне ићи и на четири КМ.
Међутим, према информацијама Capitala, литар дизела се на црном тржишту, може купити и за 2,6 КМ, а на појединим мјестима и ако знате “праве људе”, чак и јефтиније.
Саговорници објашњавају да се црно тржиште снабдијева горивом из нелегалног увоза тако што нису плаћене екстремно високе дажбине држави или захваљујући крађи горива, најчешће из јавних предузећа и грађевинских машина.
У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ немају сазнања о нелегалном увозу, а исто кажу и у Инспекторату РС који је своје снаге сконцентрисао на контроле званичних продајних мјеста.
“Инспекторат РС од почетка године па до данас нема сазнања нити било каквих дојава о нелегалној продаји горива од стране физичких и правних лица у Српској. Наше контроле углавном се одвијају по редовном распореду, а самим тим праћењем раста цијена свакодневно се контролишу бензинске пумпне станице”, казали су у Инспекторату.
Додали су да свакодневно добијају одређени број представки, а које се углавном односе на примједбе, недостатке и одређене услуге које се искључиво односе на заштиту права потрошача.
Високе цијене стимулишу црно тржиште
Економски аналитичар Игор Гавран каже да га информације Capitala не изненађују јер смо слично већ доживјели на тржишту цигарета.
“Када су цијене цигарета премашиле ниво прихватљив већини купаца дошло је до експанзије црног тржишта. Наравно, много је лакше трговати тако цигаретама него горивом, али имали смо некада ситуацију да се на неким пумпама или мимо званичних пумпних станица лож-уље продавало и сипало директно у резервоаре возила по драстично нижим цијенама у односу на дизел гориво”, истиче Гавран.
Каже да, уколико се заиста рашири, можда ова појава макар скрене пажњу власти да су неопходне мјере како би се заштитили грађани и привреда.
“Ако су већ показали да их занима једино буџет и да их није брига за потребе грађана и привреде, онда би оваква појава, која значи избјегавање у потпуности плаћања пореза и акциза, можда могла подстакнути власти да је онемогуће суспензијом акциза и смањењем ПДВ-а, па би у легалним токовима гориво било јефтиније, а одређени приходи, ипак, би ишли и у буџете”, закључује Гавран.
Према подацима УИО БиХ, само приходи од акциза на нафту и нафтне деривате у првих пет мјесеци ове године износили су 201,6 милиона КМ, што је 8,4 милиона КМ више у односу на исти период прошле године.
Уколико се томе додају приходи од ПДВ-а који износи 17 одсто по литру горива, а које је данас за око 80 одсто скупље него годину раније, јасно је да држава и те како има простора да реагује и одрекне се дијела прихода, али и да ће, уколико дође до значајнијег раста црног тржишта, буџети то сигурно осјетити.
Иначе, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ данас није прихватио приједлог посланика Саше Магазиновића (СДП) и Бранислава Бореновића (ПДП) да се на дневни ред сједнице уврсти иницијатива која се односи на позив Дому народа БиХ на укидање акциза на нафту и нафтне деривате на период од шест мјесеци.
(nezavisne.com)
