Смештањем у дистрикт избегли би се коментари да највиша правосудна институција ради под притиском јавности у Сарајеву, тврде предлагачи.
Градоначелник дистрикта Брчко Синиша Милић најавио је да ће дистрикт, након конституисања власти на нивоу БиХ, затражити да седиште Уставног суда БиХ буде премештено из Сарајева у Брчко, преноси београдска “Политика“. Милић каже да би то било „логично решење”, јер је Брчко по арбитражној одлуци заједничко власништво Републике Српске и Федерације БиХ. „На тај начин, избегли би се коментари и оцене о томе да Уставни суд ради под притиском јавности у средини у којој је смештен, то јест Сарајева, јер тај град није екстериторијалан, већ је део Федерације БиХ”, рекао је Милић медијима у РС. Подсетио је да су такве идеје биле присутне и на почетку формирања Брчко дистрикта чак и у круговима међународне заједнице.
У Сарајеву је смештен највећи део ентитетских институција Федерације БиХ као и институција Сарајевског кантона, као што је у Бањалуци највећи број оних које припадају Републици Српској. Међутим, и заједничке институције БиХ у највећем броју су своје место нашле у Сарајеву. Изузев неколико примера у којима су важне институције БиХ лоциране у срединама изван Сарајева. На пример, седиште најважније финансијске институције – Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ јесте у Бањалуци, као и Агенције за идентификациона документа (ИДДЕЕА), док је Агенција за истраге и заштиту (Сипа) смештена у Источном Сарајеву. Доминантан број њих ипак је у смештен федералном Сарајеву, а по неким парламентарним полемикама које су се у периоду њиховог успостављања водиле у погледу одређивања седишта за заједничке институције – када је тражено да то буду Бањалука, Мостар или неки други град у БиХ – стекао се утисак да међу бошњачким политичарима нема нарочите спремности да се другим срединама уступе да буду домаћини заједничким органима БиХ.
„Бошњаци никада нису били заинтересовани чак ни за разговор о децентрализацији заједничких институција. Нове институције се одавно не формирају, али за расподелу седишта постојећих нема заинтересованости у Сарајеву, нити су у раније вођеним расправама уважавали било какве аргументе”, рекла је за наш лист Душанка Мајкић, дугогодишња парламентарка БиХ и новоизабрани српски делегат у Дому народа БиХ.
На пример, слична се полемика водила и када се заговарало оснивање апелационог суда БиХ – како Суд БиХ не би судио у првом степену а потом и жалбеном поступку – али су се бошњачки политичари успротивили предлогу да Бањалука буде седиште институције чије се формирање тада заговарало, највише из Сарајева. Из РС су и тада такву идеју предлагали како би се кориговало уверење да је правосуђе БиХ под притиском сарајевске јавности.
