Наплата казни за почињене саобраћајне прекршаје у БиХ и даље је готово немогућа мисија, а да се том вишегодишњем проблему није стало у крај потврђује податак да су несавјесни возачи који свакодневно угрожавају свој, али и животе других учесника у саобраћају, накалемили дуг тежак 72,2 милиона КМ.
У Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА) кажу да је поменути износ дуга евидентиран крајем септембра ове године, те да само три највећа дужника због неплаћених казни дугују близу 430.000 марака.
Неславни рекордер је Сарајлија који дугује 268.433 мараке и значајно је испред друга два несавјесна возача који су пласирани на друго и треће мјесто по висини појединачног неплаћеног дуга.
– На другом мјесту је возач из Маглаја који је кршећи саобраћајне прописе накалемио дуг од 82.973 КМ, док је на трећој позицији возач из Брчко Дистрикта, чије неплаћене казне износе 75.820 КМ – рекли су у ИДДЕЕА
Дуговања се калеме година, а на питање зашто наплата иде споро, у ИДДЕЕ договарају да су надлежни само за техничко одржавање апликације “Регистар новчаних казни и прекршајне евиденције”, али не и за наплату казни.
Члан Савјета за безбједност саобраћаја у Бањалуци Миленко Јаћимовић каже да се надлежни воде стратегијом да само казнене мјере могу ријешити стање у безбједности саобраћаја и смањити број погинулих и тешко страдалих, али да нажалост то не даје резултате што је видљиво у вишегодишњем калемљењу суме неплаћених казни.
– Земље свијета које су најбезбједније када је у питању саобраћај давно су одустале од система кажњавања. Много више су фокусиране на превентивне мјере, изградњу мреже аутопутева који су најбезбједнији када је у питању друмски саобраћај, затим увођењем појединих мјера као што је уградња лимитатора брзине, али и уређаја којим се онемогућава пијаним возачима да стартују возио – наводи Јаћимовић.
Додаје да великој ненаплативости казни доприноси и тренутна ситуација друштву, које је посљедица пандемије и глобалне кризе.
– бог мањка новца људи избјегавају обавезу плаћања казни, плус што је савјест возача који угрожавају безбједност саобраћаја остала непромијењена, можда чак и погоршана – тврди Јаћимовић.
Затворске казне, према Јаћимовићевим ријечима, нису рјешење и нема простора за њихову реализацију јер су казнено-поправне установе у БиХ препуне починиоца тешких кривичних дијела.
– Када бисмо затварали вишеструке повратнике у саобраћајним прекршајима требало би нам још десет затвора. Наша друштвена заједница по питању овог проблема некако је сузбијена уз зид. Рјешење је да буду уведене мјере према којима би повратници у прекршајима могли возити само ауто у које су уграђени лимитатори брзине и алкохола. Ти уређаји нису скупи, коштају око 50 евра – додаје Јаћимовић.
Истраживања
Миленко Јаћимовић каже да Српска, али и БиХ, немају ниједно студиозно истраживање када је ријеч о стању безбједности саобраћаја.
– Упркос бројним проблемима на том пољу нисмо вршили озбиљно истраживање од стране доктора и магистара саобраћаја, психолога, а који би дао одговор на питање како ријешити сталан пораст броја возача који управљају возилом под дејством алкохола или оних који не поштују ограничење брзине – рекао је Јаћимовић.
(glassrpske.com)
