Након најава да ће Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, наметнути измјене Изборног закона БиХ па и Устава Федерације БиХ, ујединиле су се све бошњачке партије које истичу да се ради о црвеној линији те да ће се на све начине борити да до тога не дође.
Оно што је занимљиво јесте да су управо те партије прије само мало више од мјесец дана тражиле од високог представника БиХ да наметне измјене Изборног закона, вјероватно сматрајући да ће, као и обично, та одлука бити у њихову корист.
Оно о чему се спекулише јесте да ће високи представник БиХ наметнути рјешења која подразумијевају да једино кантони гдје један конститутивни народ чини преко три одсто укупне популације тог кантона у цијелој Федерацији БиХ може бирати делегате тог конститутивног народа у Дом народа ФБиХ.
Бошњачке политичке партије већ су изашле са рачуницом да ће из пет кантона доћи чак двије трећине делегата те да практично двије странке које су доминантне у тим кантонима могу бити “власници Федерације БиХ”.
Бошњацима који сматрају да се таквим измјенама подилази ХДЗ-у и Хрватима у БиХ, спорне су и најаве о измјенама начина на који се бирају предсједник и потпредсједници Федерације БиХ.
Спекулише се да би Шмит могао да наметне одлуку на начин да је умјесто шест за именовање кандидата потребно најмање осам делегата у сваком клубу Дома народа ФБиХ. Ако један клуб не успије номиновати кандидата у року од 30 дана, број делегата који је потребан да то учини смањиће се на пет итд. да би на крају група од два делегата могла предложити кандидате за предсједника, односно потпредсједника Федерације БиХ.
Оцјене појединих бошњачких политичара о могућим измјенама Изборног закона и Устава ФБиХ иду чак дотле да кажу да се ради о “Вашингтону 2”, алудирајући на Вашингтонски споразум по основу којег је настала Федерација БиХ.
У суштини, најспорније је то што се најављеним измјенама излази у сусрет Хрватима и ХДЗ-у, а не иде се у правцу грађанске државе, гдје сваки глас сваког човјека вриједи исто.
Нермин Никшић, лидер СДП-а, рекао је, ако ова одлука прође, да ће овај сазив ОХР-а ући у историју као онај који је “окончао агресију и етнички подијелио БиХ”. Он је рекао да ће се СДП против најављене одлуке Шмита борити свим расположивим средствима те, ако треба, да ће сви изаћи на улице, јер је то “црвена линија која се не смије прећи”.
“Борит ћемо се са својим пријатељима у Парламенту ЕУ, а и на улици ако буде требало”, рекао је Никшић, док је Денис Бећировић кандидат СДП-а и опозиционих странака за члана Предсједништва БиХ, рекао је да ће, уколико наметне рјешења која се спомињу, Шмит наставити процес “територијалног и етничког цементирања”.
Бећировић истиче да посебно забрињава трговање процентима заступљености народа, као да се не ради о живим људима, те да доношење одлуке мора бити заустављено позивајући и остале партије да се заједно томе супротставе.
И први људи СДА реаговали су на начин да је, како каже Шефик Џаферовић, члан Предсједништва БиХ из ове странке, најава Шмита недопустива, јер уводи додатну дискриминацију и блокаде.
Само два мјесеца прије, Џаферовићев страначки шеф Бакир Изетбеговић, након пропалих преговора у Неуму о измјенама Изборног закона, рекао је: “Данас смо исцрпили задње могућности, очекујемо од високог представника да повуче кораке. Ја не очекујем од Шмита да наметне буџет, већ да наметне неопходне одлуке које ће омогућити провођење избора”.
Са друге стране, из Хрватског народног сабора саопштили су да јавна харанга која има јасне обрисе оркестрираног пропагандног дјеловања има само један циљ, очувати могућност да се настави с пројектом реализације претварања Федерације БиХ у бошњачку државицу. При томе се притисцима покушава обесхрабрити међународна администрација ангажована у БиХ у намјери да стабилизује односе и спријечи ескалацију.
“Очекујемо да сва рјешења буду праведна, у складу са духом и словом Дејтонског мировног споразума с Уставом дефинисаном улогом конститутивних народа и свих осталих, који морају моћи бирати легитимне политичке представнике на свим нивоима и имати улогу у расподјели власти”, истакли су у ХНС-у.
Најаву Шмита да би могао наметнути измјене Изборног закона БиХ и Устава ФБиХ коментарисао је и Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, који је рекао да је Република Српска против било каквих наметнутих рјешења из ОХР-а, што ради “лажни високи представник”, истовремено се питајући ко лаже с обзиром на то да је недавно њемачки Бундестаг усвојио резолуцију да БиХ не може да настави да се развија као држава три конститутивна народа.
(nezavisne.com)
