Уједињена бошњачка опозиција у ФБиХ покушаће да на октобарским изборима прекине владавину СДА, а то би могло скупо да кошта Жељка Комшића и истовремено омогући лакши пут до циља партијама окупљенима око Хрватског народног сабора (ХНС).
Политичке партије у БиХ увелико се припремају за нову изборну кампању и провјеру код бирача, иако није обезбијеђено 12,5 милиона КМ за одржавање избора који су, одлуком Централна изборне комисије (ЦИК) БиХ, расписани за 2. октобар.
Ипак, док полако теку рокови за овјере за учешће на тим општим изборима, из посљедњих изјава политичких представника Бошњака, недвосмислено је да се изборна партнерства увелико кроје. СДА је објелоданила да лидер Бакир Изетбеговић иде у трку за бошњачког члана Предсједништва, а један од противкандидата биће му СДП-овац Денис Бећировић уз кога је неколико опозиционих партија, међу којима и СББ Фахрудина Радончића. На бошњачке гласове, за исту позицију, рачуна и Мирсад Хаџикадић (Коалиција Држава), СБиХ, али и ДФ-ов Жељко Комшић који је тренутно у фотељи хрватског члана Предсједништва БиХ, а до које су га озбиљно погурали гласови Бошњака. Расипање гласова, кажу аналитичари, може ићи наруку лидеру ХДЗ-а БиХ Драгану Човићу који би требало да буде кандидат те странке за Предсједништво.
Политиколог из Источног Сарајева Филип Матић подсјећа како се одавно иза кулиса шушка да ће, на неки начин, Бошњаци избјећи да признају пораз на пољу изборне реформе, односно да у овом моменту не дозвољавају измјене, али и да ће некако попустити пред лидером ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем и “онемогућити” Комшића да буде реизабран за хрватског члана Предсједништва БиХ.
– То би могла бити нека Пирова побједа Хрватског народног сабора која би, ако ништа друго, требало да одгоди нове разговоре о измјенама Изборног закона. И прошли пут када је Човић изабран на функцију то је на неки начин смирило страсти између Хрвата и Бошњака у ФБиХ. Претпостављам да се поново ради на том сценарију – истакао је Матић за “Глас”.
С друге стране, тамошња опозиција користи прилику да се уједини против СДА како би покушали промијенити устаљени поредак, а члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски тврди да све зависи од бошњачких бирача.
– Они су могли да гласају за неког од кандидата из тих опозиционих партија и на прошлим изборима када нису биле уједињене. Битно је да видимо који део Бошњака, који нису присталице СДА, јесте вољан да наседне још једном на ту превару у виду Жељка Комшића, али тиме ти бирачи исто тако излазе из трке за бошњачког члана Предсједништва и омогућавају партији на чијем је челу Бакир Изетбеговић да добије позицију бошњачког члана Предсједништва – истакао је Ситарски за “Глас Српске”.
Чини му се да је у питању својеврсна симбиоза између СДА и Комшића да “фино расподијеле улоге”.
– Део левичара, бошњачких и грађански опредељених грађана гласа управо за Комшића, поклопи Хрвате, а са друге стране ти исти нису у трци за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа те кандидат из СДА-а, било да је то Изетбеговић или Шефик Џаферовић, победи без великих проблема. Видећемо да ли ће опет насести или ће овај пут заиста хтети да унутар свог народа доведу до промене на функцији члана Предсједништва и Хрватима омогуће да имају свог члана, ко год то био. Бошњачки бирачи су на потезу – закључио је.
Спекулације
Када је у питању Српска и битка за кандидатуре Филип Матић истиче да је све још на нивоу спекулација и неизвјесно јер није озваничено да ли ће Милорад Додик опет бити кандидат за српског члана Предсједништва БиХ ни ко ће из опозиције, односно СДС-а у ту трку.
– Ту је одлука ПДП-а да је Јелена Тривић кандидат за предсједницу, а чини се да у владајућем блоку још нема начелног договора кога ће предложити за ту позицију – каже Матић, подсјетивши на то да је ДНС открио све карте. Фотељу српског члана Предсједништва БиХ јуриће лидер те партије Ненад Нешић, а предсједника Српске замјеник Радислав Јовичић.
(glassrpske.com)
