Бурна сједница Народне скупштине РС о одлукама Предсједништва БиХ на које је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, ставио вето, завршена је неусвајањем Додиковог захтјева за вето.
Наиме, за Додикову одлуку гласало је 54 посланика, док су два била против, што значи да нема двотрећинске већине за улагање вета.
Кључним се показао одлазак Максима Скоке и Горана Селака, посланика СПС-а, и чињеница да су два посланика посланичке групе Заједно за БиХ, која је била присутна, гласала против, односно потврдила је одлуке друга два члана Предсједништва БиХ.
У међувремену Душко Ивић, шеф Посланичког клуба ДНС-а, отклонио је спекулације да ће и та странка напустити засједање и најавио да ће гласати у складу са скупштинском већином, што се касније показало тачним.
У својој дискусији Ивић је истакао да је витални национални интерес сувише важан за српски народ у БиХ да би га се лако одрекли.
Сједница је започела у мирном тону Додиковим обраћањем, у којем је народне посланике позвао на српско јединство и да уложе витални национални интерес на оне одлуке које представници Републике Српске сматрају штетним по РС, а да пусте одлуке које су у интересу РС, попут отварања канцеларије Амбасаде Руске Федерације у Бањалуци и давања агремана за амбасадоре Доминиканске Републике, Бјелорусије и Азербејџана.
“Нећу се љутити ако овај парламент потврди одлуку друга два члана Предсједништва о отварању канцеларије руске амбасаде у Бањалуци јер сам од почетка учествовао у преговорима око тога”, рекао је Додик и појаснио да је гласао против ове одлуке из принципијелних разлога, односно зато да испоштује закључке НС РС о неучествовању у доношењу одлука због наметања одредаба о геноциду од стране бившег високог представника Валентина Инцка.
Додик је од посланика затражио да подрже његов вето по више тачака, попут оних које се односе на потписивање споразума између БиХ и Турске о безбједносној сарадњи, те споразума с Аустријом о рјешавању питања миграција.
Такође, рекао је да би НС РС требало да подржи његов вето по питању споразума о граничним прелазима с Хрватском, те о споразуму о дигитализацији архивске грађе бивше Југославије.
Да би одлуке биле прихваћене потребна је била двотрећинска већина, што значи да је барем дио представника опозиције требало да да свој глас, с обзиром на то да је потребно 56 посланика.
Иако је Додик позвао на јединство, сједница је убрзо након почетка ескалирала обостраним увредама, а кулминирала је након што је Додик прочитао исказ Славка Вучуревића, бившег потпредсједника ПДП-а, о наводном криминалу и корупцији у тој странци.
Током Додиковог излагања у прессали НС РС посланици СДС-а су најавили да ће због Додикових увреда напустити засједање, а убрзо потом је и Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а, позвао своје посланике да учине исто.
Бореновић је на Додикове тврдње из Вучуревићевог исказа о наводним становима високих функционера ПДП-а у Лондону и наводним куповинама директорских позиција за њихове страначке функционере одговорио најавом тужбе и устврдио да Додик жели уништење РС како би сакрио криминал СНСД-а.
Након изласка посланика ПДП-а из сале, на пленарну сједницу вратили су се Јелена Тривић и Љубиша Крунић, посланици ПДП-а, а Тривићева је Додика индиректно оптужила за дезертерство и издају у рату, на шта је Додик одговорио оптужбама на рачун Тривићеве о њеној наводној некомпетентности у говору који је трајао готово пола сата.
Незванично, владајућа коалиција је покушала продужити трајање засједања, како би након најаве бојкота дијела опозиције покушали сакупити двотрећинску већину.
Додика су, поред посланика владајуће већине, подржали и Жељка Цвијановић, предсједница РС, и Радован Вишковић, предсједник Владе РС.
Цвијановићева је оптужила опозицију да свако високорангирано и битно политичко и национално питање за РС упрља.
“Бојим се да ће уз овакав начин политичког дјеловања опозиције наш пут бити тежи, али неће бити немогућ”, навела је Цвијановићева.
Недељко Гламочак, посланик СДС-а, оптужио је Додика да покушава искористити опозицију те да не жели с њом да се консултује, док га је Игор Црнадак, посланик ПДП-а, оптужио да се игра са судбином српског народа.
“Ви сад од нас тражите да гласамо с Џаферовићем и Комшићем. Шта би се десило да су друга два члана Предсједништва гласала против одлуке о отварању канцеларије Амбасаде Русије? Онда би то било спријечено, а ми бисмо овдје могли само да играмо коло”, рекао је Црнадак.
(nezavisne.com)
