Почетком наредне године очекује се да ће банке широм Босне и Херцеговине повећати каматне стопе на кредите због високе инфлације.
Подсјећамо, Европска централна банка (ЕЦБ) наложила је крајем октобра повећање каматних стопа с циљем да сузбије инфлацију.
ЕЦБ је сада подигла стопе за еврозону од 19 земаља за пуна два процентна поена за само три мјесеца.
Сенад Софтић, гувернер Централне банке БиХ, истакао је да се раст каматних стопа очекује у јануару, али да очекује да оне буду минималне.
“Говорили смо да ће доћи до раста, поготово за грађане и привреду који имају промјенљиву каматну стопу, јер је до јула била негативна стопа. Европска банка је подигла стопу и прећи ће два одсто, што ће се сигурно реферирати на банкарски сектор”, нагласио је Софтић.
Он је додао да је Босна и Херцеговина достигла рекордан ниво инфлације која тренутно износи 17,3 одсто, иако је према пројекцијама Централне банке БиХ из маја предвиђено да инфлација ове године износи 14,5 одсто.
“Мјере које спроводи Централна банка БиХ са подизањем референтне каматне стопе и депозитне, представљају покушај ублажавања наглог и великог нивоа инфлације. Грађани су увијек имали повјерење у нашу валуту и штедњу. Подаци из септембра говоре да депозити бх. грађана износе 14,2 милијарде КМ, то је један показатељ повјерења. БиХ би ускоро могла да уђе у нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) и то би била добра порука за инвеститоре. Постоји могућност за нови аранжман. Мислим да они чекају да се успостави нова власт и било би добро да то буде што прије, јер је то за нас веома важно, у овом времену раста каматних стопа”, појаснио је Софтић.
Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске, рекао је медијима прије неколико дана да од 1. јануара наредне године можемо очекивати повећање каматних стопа на кредите.
“Ово представља значајан удар на кућни буџет грађана. Ипак, одређене мјере Владе Републике Српске попут повећања плата и пензија ће у једној мјери ублажити ове ударе, али не у потпуности”, казао је Шупут.
Он је истакао да је ова агенција донијела одлуку о ублажавању значајног раста каматних стопа.
“Ми не можемо забранити, али смо прописали банкама да не могу терет цијеле кризе пребацити на леђа клијента. Свако повећање преко два одсто значи да ће банке морати да умање добит”, навео је Шупут.
Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ, рекао је за “Независне” да је реално очекивати да ће и наредне године доћи до повећања каматних стопа на кредите.
“Овим повећањем камата на ЕУРИБОР није се постигао жељени ефекат смањења инфлације. ЕЦБ ће и даље настојати да монетарним инструментима утиче на довођење инфлације на жељени ниво од два одсто. Повећање камата на кредите зависиће од повећања камата ЕЦБ-а са једне стране и потражње за кредитима у БИХ са друге стране. Срећа је што банке у БиХ још увијек имају вишак ликвидности, па то повећање може бити и нешто мање од очекиваног”, навео је Кутле.
На питање колико ће бити повећане каматне стопе, Кутле одговара да је то тешко сада прогнозирати јер зависи од низа повезаних фактора.
“Први је смиривање ратне ситуације, а тек онда монетарни инструменти – каматна стопа којом се покушава довести инфлација на пожељни ниво. Сама инфлација се не може смањити само монетарним мјерама, поготово ако се у исто вријеме не повећава камата на кредите и депозите. На тај начин би новац депозита остајао ван потрошње, а потражња за кредитима би опала, што би довело до смиривање цијена.
Главни разлог повећања камата на кредите у БИХ је повећање камате на ЕУРИБОР, а готово сви кредити осим оних са фиксном каматом) везани су тај инструмент”, појашњава Кутле.
(nezavisne.com)
