Босну и Херцеговину су економски и демографски стручњаци назвали земљом стараца, а томе додатно доприноси и податак да је у њој у прошлој (2020.) години забиљежен рекордан негативан природни прираштај.
Према доступним подацима на ентитетским агенцијама за статистику у Федерацији БиХ је у прошлој години рођено 16.716 особа, а преминуло 25.016 што је резултирало негативним природним прираштајем од 8.298.
Када је ријеч о Републици Српској, у овом ентитету је у прошлој години рођено 8.494, док је преминуло 16.589 особа. На овом подручју је регистрован негативан природни прираштај од 8.095. Сабирући негативне прираштаје у ова два ентитета долази се до закључка да је у БиХ у 2020. години негативан природни прираштај био 16.393, односно, за толико је био већи број умрлих од рођених.
Поредећи те податке са 2019. годином, број рођених у БиХ је мањи за 1.630, а умрлих већи за 4.725.
То заправо значи да је у 2019. години у БиХ рођено 26.840, а умрло 36.878 особа. У 2020. години број умрлих је 41.603, а рођених 25.210.
Тренд негативног природног прираштаја се одражава на економију
Сходно наведеном, примјетно је да се тренд у којем је већи број умрлих од рођених наставља у БиХ уназад неколико година, а како је за Klix.ba казао Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар који се и бавио наведеним подацима, овакав тренд се дешава у највећој мјери због исељавања становништва.
“Тај податак је највише примјетан на броју рођених беба у БиХ и ако их упоредите са бројем дјеце која се школују и број уписаних студената примјетно је драстично смањење у посљедњих неколико година. Сматрам да ће и са демографског аспекта ситуација бити све гора због структуре становништва коју тренутно имамо у нашој земљи”, казао је Хаџић.
Посматрајући ову ситуацију с економског аспекта већ су евидентни проблеми с обзиром на то да у БиХ већ постоји велики број пензионера, а како је додао Хаџић, негативним природним прираштајем и исељавањем, он ће се само повећавати.
“Довест ће се у питање одрживост финансирања фондова попут пензионог, система здравственог осигурања у наредним годинама када би притисак могао бити још значајнији, а поготово тренутно у контексту пандемије када је забиљежена смањена наплата пореских прихода”, додао је.
За овакво стање је дијелом крива и лоша економска ситуација, сматра Хаџић, јер се због незапослености и лоше перспективе у нашој земљи, брачни парови све мање одлучују ширити породицу.
“Дијелом је то и због сталне политичке нестабилности која је присутна јер нико не зна шта нас очекује у будућности те у којем смјеру политика може одвести сваког појединца. Због тога, већина младих који би и хтјели засновати породицу иду ван БиХ управо због бољих услова који се пружају у иностранству када је ријеч о одгоју и школовању дјеце. Не желим шпекулисати и навести да је повећана смртност и због пандемије јер није позната структура умрлих”, навео је.
БиХ је од 2014. до 2019. године остала без више од 1,3 милиона становника
Како је већ наведено, БиХ стручњаци већ сврставају у земљу стараца с обзиром на то да посљедњи подаци говоре да је у њој близу 700.000 пензионера и отприлике 468.000 ученика и студената.
Демограф Стево Пашалић нам је казао да је негативан природни прираштај значајно изражен још од 2007. године константно те је све већи.
“То се одмах одражава и на старост становништва, али је врло важно истаћи да је и очекивано трајање живота продужено што значи да је и популација самим тиме старија. Тако добијамо старију радну снагу која у 21. вијеку није прилагодљива иновацијама и дигитализацији као млади”, појаснио је Пашалић.
И Пашалић је мишљења да је до оваквих података довело исељавање становништва које нашу државу напушта из економских разлога.
“Ми преко 80 посто становништва губимо исељавањем у односу на негативан природни прираштај. Рачунао сам да је од 1991. закључно са 2019. годином, БиХ изгубила више од 1.3 милиона становника. Од тог броја природним прираштајем, од 2014. до 2019., је 44.414 особа, а остали подаци се односе на одлазак”, поручио је Пашалић.
(klix.ba)
