Њемачка је у протеклој години највише живих свиња извезла у БиХ, гдје су одвезене на клање и прераду, пише “Osnabruecker Zeitung“, наводећи податке из њемачких статистичких база.
Како су истакли, ови подаци показују да је Њемачка у земље изван ЕУ прошле године извезла укупно 6,6 милиона разних живих животиња, а да је највише живих свиња, њих 3.712, извезено у БиХ.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, БиХ је у првих шест мјесеци ове године увезла живих жиотиња и меса у вриједности око 353 милиона марака, док је у истом периоду извезла 12.000 тона животиња и меса у укупној вриједности око 65 милиона марака.
Тако смо, примјера ради, у првој половини године увезли око 4.500 тона перади у вриједности око 11,5 милиона марака, а извезли 1.300 тона перади у вриједности око 3,6 милиона марака.
Живих животиња увезли смо око 4.100 тона, у вриједности око 19,5 милиона марака. Када говоримо о живим свињама, у првој половини ове године смо из Њемачке увезли 176 тона живих свиња, укупне вриједности 716.000 марака. Што се тиче живих свиња, извозили смо их само у Србију, и то 400 тона, укупне вриједности око 900.000 марака.
Ако је вјеровати овим подацима, њемачке свиње смо плаћали четири марке по килограму живе ваге, док су бх. свиње у Србији плаћали 2,25 марака по килограму живе ваге.
Остоја Николић, предсједник Управног одбора Републичког удружења произвођача млијека и говеда РС, каже да су околне земље, а поготово земље ЕУ, учиниле све да помогну својим пољопривредним произвођачима кроз разне облике субвенција, а да органи у БиХ чине врло мало да заштите домаћу производњу, те да је то разлог да се мало извози изван БиХ, поготово у ЕУ.
“Ја не знам како другачије да објасним да су месо и други производи које увозимо јефтинији од наших. А гарантујем да је ово што ми произведемо много здравије и боље за конзумацију од тог увозног, поготово што нама овдје дође оно што је код њих најнеквалитетније”, рекао је Николић за “Независне”.
Сматра да проблем није само у слабом дјеловању домаћих власти, већ и у неедукованости домаћих потрошача.
“Људи углавном гледају да купе оно најјефтиније и често не гледају квалитет. Не може кобасица коштати четири марке по килограму, а да то буде врхунски квалитет. Људи се све више разболијевају због прерађеног увозног меса. Требало би да обрате пажњу на своје здравље и на здраву храну”, каже он.
Додаје да не очекује помоћ од ЕУ, него од домаћих органа.
“Нико вама данас не даје ништа бесплатно, а да нешто не тражи заузврат. Никоме не би требало више бити у интересу него нама да имамо здраву и успјешну домаћу пољопривредну производњу”, истиче Николић.
Подсјећања ради, ЕУ је у неколико наврата морала отказивати средства упућена за помоћ бх. пољопривреди због политичих проблема, а задњи такав случај вукао се неколико година јер није била усвојена Стратегија о руралном развоју, кад је ЕУ повукла више десетина милиона евра којим је планирала помоћи БиХ.
Осим у новцу и фондовима, у Европској комисији тврде да су бх. пољопривреду помогли и асиметричним трговинским аранжманима.
“Од 2000. године, ЕУ је унилатералном одлуком омогућила БиХ да добије слободан приступ тржишту ЕУ за готово све пољопривредне производе, осим вина, неких рибљих прерађевина, шећера и телади, гдје се примјењују одређене тарифе”, рекли су они.
(nezavisne.com)
