На бх. цестама живот је изгубило чак 1.596 особа у посљедњих пет година, 8.496 их је претрпјело теже повреде, док је чак 41.516 учесника у саобраћају лакше повријеђено.
Уколико би се овај црни биланс наставио, БиХ би и даље била на неславном првом мјесту у региону и први врху у Европи по броју погинулих у саобраћајним несрећама на милион становника. Тај број је прошле године износио 96,05.
Црна статистика била је највећи повод за шесто обиљежавање Свјетског дана сјећања на жртве саобраћајних несрећа. Том приликом у више градова уприличене су разне манифестације, показне вјежбе, едукације и бесплатни технички прегледи возила. А све са циљем – опрез у саобраћају.
Симулација саобраћајне несреће с тешко повријеђеним изазвала је у петак праву пометњу међу Добојлијама, који су се окупили у центру града мислећи да је стварно ријеч о удесу.
“Видим нешто се дешава, а медији снимају изјаве, па сам се питао зашто не снимају несрећу, него посадили саговорника испред себе и не обраћају пажњу шта се дешава”, казао је Добојлија, који је са сином шетао парком.
Симулација је била дио активности, а ове године је Добој био домаћин.
“На овај начин се скреће пажња свим учесницима у саобраћају, било пјешацима, било возачима, на обавезу чувања једни других”, казао је Ранко Бабић, генерални секретар Ауто-мото савеза РС.
Од посљедица саобраћајних несрећа у РС је прошле године погинуло 130 особа, 703 су теже и 2.878 особа лакше повријеђено.
“За десет мјесеци ове године на путевима у РС смртно је страдало 29 лица мање него прошле године, такође смањен је број тешко и лакше повријеђених лица”, каже Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја РС.
Предузеће “Путеви РС” је 24 мјеста у РС означило као црне тачке, а предњаче дионице Љубогошта – Пале, затим Зворник у правцу Осмака, а посебно критична је релација од Бањалуке ка Прњавору.
На подручју Добоја су критични сви улази и излази из града, наводе у Савјету за безбједност саобраћај града.
Симулација је одржана и у Бањалуци, а Драган Милошевић, командир Полицијске станице за безбједност саобраћаја, је рекао да је број саобраћајних несрећа у овом граду нешто нижи у односу на прошлу годину.
“Оно што је константа када су у питању несреће са смртним посљедицама је да је доминантан узрок истих – неприлагођена брзина”, каже Милошевић.
Према подацима, у прошлој години у РС се највише гинуло због брзине, која је била узрок 53,72 одсто удеса.
Када су у питању године страдалих, највише их је између 20 и 30 година. Такође, највећи дио несрећа се догађа викендом у јутарњим часовима.
Славиша Сандић, начелник Одјељења за саобраћај и путеве у Градској управи Бањалука, истакао је да овакви дани, поред едукативног карактера, служе и да би све нас подсјетили да страдали на друму нису само пука статистика.
“Ради се о нашој родбини и пријатељима. Прошле године у Бањалуци имали смо око 2.600 удеса и 13 смртно страдалих, а ове године за првих 10 мјесеци тај број износи 10”, рекао је Сандић.
БИХАМК као члан и носилац лиценце Европског програма за процјену сигурносних перформанси цеста израдио је Мапу ризика магистралних цеста у ФБиХ.
“Анализом прикупљених података утврђено је да више од 50 одсто анализираних цеста спада у цесте високог ризика то јест да на тим дионицама постоји велика вјероватноћа да ће се догодити саобраћајна незгода с фаталним посљедицама”, наводе из БИХАМК-а.
Према овој мапи, једна од најризичнијих цеста је магистрална цеста М17, односно дионица од Зенице до Маглаја, на којој је у периоду 2009 – 2013. смртно страдало 38 особа, слиједи дионица Добој -Лукавац, на којој је у истом периоду живот изгубило 32 људи, затим Јабланица – Мостар са 25 погинулих, Бугојно – Горњи Вакуф и Б. Крупа – Б. Отока са 17 страдалих.
Број погинулих на милион становника (2016. година)
Бугарска – 99
БиХ – 96,05
Србија – 85,8
Хрватска – 73,3
Словенија – 63
Њемачка – 39,1
Швајцарска – 25,9
Узроци саобраћајних незгода
(Подаци МУП-а РС за 2016.)
Радње возилом (лијево, десно, претицање…) – 25,3 одсто
Брзина – 24,7 одсто
Недржање одстојања – 13,7 одсто
Непоштовање првенства пролаза – 13,2 одсто
(glassrpske.com)
