БиХ је дужна да у складу с европским директивама као будућа чланица ЕУ уведе минималне акцизе на енергетске производе, укључујући и електричну енергију, потврђено је “Независним” у Унији за таксе и царине ЕУ.
Наиме, како нам је објаснио Патрик Мекалоу, портпарол Уније, све земље чланице дужне су примијенити правила у складу са Директивом за опорезивање енергетике 2003/96/ЕЦ, која укључује и минималан ниво акциза на електричну енергију.
Мекалоу је истакао да од БиХ као дио интеграционог процеса ЕУ очекује да постепено усклади своје прописе с европском правном стечевином.
“Комисија ће размотрити специфично стање енергетике у склопу предстојеће процјене бх. апликације за чланство у ЕУ. Радујемо се да ћемо с тим у вези бити у прилици да изанализирамо одговоре из упитника који се односе на енергетске политике”, рекао је он.
Иако надлежна министарства на сва три нивоа у писаној изјави за текст који су “Независне” објавиле о томе да је већ формирана радна група која се бави, између осталог, и увођењем акциза на струју нису жељела потврдити да се планира увођење тих намета, из одговора ЕУ је видљиво да се на томе, ипак, ради.
“Ми разумијемо да је БиХ тренутно у процесу одређивања тарифа за Електропренос БиХ и независне операторе система, али Европска комисија није инволвирана. То је питање у надлежности БиХ, која може ангажовати приватне експерте уколико оцијени да је то потребно”, рекао је Мекалоу.
Извор из БиХ, на којем смо базирали причу о увођењу акциза на струју, нам је рекао да ће закон о акцизама, укључујући и одредбе о акцизама на струју, бити завршен до краја јуна, а да ће правилник бити усвојен до краја године.
Речено нам је, такође, да се разматра опција по којој би акцизе на струју за домаћинства износиле нула марака, а да ниво акциза за остале потрошаче још није утврђен. Појашњено је, такође, да су експерти из Словеније, Аустрије и Хрватске већ одржали неколико радионица и састанака са домаћим властима како би се усвојио нови закон о акцизама у складу с европском правном стечевином.
У погледу очекивања ЕУ, Мекалоу је препоручио да погледамо препоруке изнесене у Извјештају о напретку БиХ из 2016. године, у којем је упозорено да БиХ није направила напредак у односу на законодавство о акцизама и царинама.
“У наредној години БиХ би посебно требало да: усвоји правилник о имплементацији нове царинске политике, побољша сарадњу између Управе за индиректно опорезивање БиХ с пореским службама у ентитетима, допуни закон о акцизама и усклади га с европском правном стечевином”, наведено је у препорукама.
Такође смо у претходном тексту навели да ЕУ омогућава привремену суспензију или умањену стопу струјних акциза за поједине групе потрошача како би оне биле охрабрене да примијене више еколошких стандарда у производњи и потрошњи електричне енергије, али да ЕУ очекује да у коначници сви потрошачи буду подвргнути истом нивоу акциза.
Тако је, на примјер, уобичајена пракса да се жељезничким оператерима омогући минимална акцизна стопа како би били охрабрени да користе електрифициране умјесто дизелских локомотива, или да користе трамваје или тролејбусе у градском превозу.
Минимум акциза који прописује ЕУ је један евро по мегавату за домаћинства, и пола евра по мегавату за пословне потрошаче. Када се погледа пракса присутна у ЕУ, видљиво је да све земље чланице имају акцизе и да су неки увели нулте тарифе за домаћинства углавном наводећи као оправдање потребу достизања еколошких стандарда.
У закључку, може се рећи да ће БиХ до краја ове године, највјероватније након октобарских избора, увести акцизе на струју, с тим да се о стопама још не може ништа рећи.
Поређења ради, када су у априлу 2015. у Србији уведене акцизе на струју, према писању тамошњих медија, цијена електричне енергије повећана је за 15 одсто.
(nezavisne.com)
