Упркос томе што се технологија и информатички систем скоро из дана у дан мијењају, средњошколци у БиХ информатику уче из старих и савремено неприлагођених уџбеника, па чак и оних који датирају из 1994. године.
Ермин Панковић, директор Средње мјешовите школе Маглај, потврдио је за “Независне” да ученици ове школе информатику уче из уџбеника старог 24 године.
“Ђаци на часовима информатике уче више теоретски дио, опћенито о рачунару, о његовим саставним дијеловима, односно оно што се радило у вријеме 1994. године”, казао је Панковић.
Према његовим ријечима, ученици прођу основе информатике, али на часовима нема даљег усавршавања.
“Министарство образовања и науке би требало кренути у измјену планова и програма и прилагодбу планова и програма данашњици и будућности”, казао је Панковић.
Ђаци кажу да им не може бити занимљиво градиво које је старо преко двије деценије.
“Данас сви висимо на друштвеним мрежама, користимо апликације, имамо таблете, лаптопе, а учимо о превазиђеним компјутерима”, каже један средњошколац.
Суад Алић, предсједник Актива директора средњих школа Кантона Сарајево, казао је да је проблем што ђаци уче по старим уџбеницима.
“Информатички системи се сваког дана развијају, а школе то не могу да стигну, па је неопходно мијењати планове и програм и усваршавати саме наставнике”, казао је Алић.
Из Електротехничке школе Мостар казали су да професори сами праве скрипте да би ученицима олакшали учење будући да су уџбеници стари.
“Имамо своје презентације и скрипте јер не можете ви данас у информатици користити нешто старо. Већина тога што данас радимо деведесетих година није постојало и не можемо се много користити тим књигама и зато имамо интерне скрипте које професори праве”, кажу из ове школе.
Да је потребно осавременити уџбенике из области информатике, слажу се и у школама у РС.
Дарко Стевановић, професор пословне информатике из Економске школе из Бијељине, каже да су направили скрипте које су прилагодили плану и програму, те користе интернет као додатни извор литературе.
“За наше ученике другог разреда постоји уџбеник који је поприлично солидан, док ђаци трећег и четвртог разреда немају уџбенике, а ђаци првих разреда уче из уџбеника који датира из 2002. године и раде оперативне системе који нису у кораку с временом”, рекао је Стевановић.
Зденка Миличић, предсједница Актива директора средњих школа херцеговачке регије, казала је да наставници сматрају да старе уџбенике треба мијењати.
“Мало је смијешно да средњошколци треба да уче о саставним дијеловима рачунара”, рекла је Миличићева.
Према њеним ријечима, Републички педагошки завод треба да се позабави осавремењавањем уџбеника.
Валентина Совиљ, предсједник Актива средњих школа приједорске регије и директорица Угоститељско-економске школе, казала је да већина просвјетних радника има неке замјерке на одређене постојеће уџбенике.
Према њеним ријечима, слобода предавача је да унесе новине, да унесе модерне ствари, зависно од ситуације, од нивоа знања ученика и могућности.
Љубан Бајић, предсједник Актива средњих школа бањалучке регије и директор Грађевинске школе, истиче да су школама потребни савремени рачунари и бржи и квалитетнији интернет, али и да градиво треба да иде у корак с временом.
“У средњим школама је мали тираж уџбеника и кад Завод за уџбенике и наставна средства распише конкурс за нове уџбенике, нико се не пријави да би писао нове уџбенике”, каже Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода.
Према његовим ријечима, то је разлог зашто ученици уче из уџбеника који су стари по десет, 15 и више година.
“Уџбеник се третира као једно од средстава за наставу, а професор је тај који треба да нађе начина како да приступи новим наставним методама и како да упозна ученика са новим трендовима у том предмету”, казао је Дамјановић.
(nezavisne.com)
