Руска војна акција у Украјини, очекивано, довела је до значајног раста цијена енергената на свјетском тржишту, што ће се сасвим сигурно одразити и на Босну и Херцеговину, која, иако се обавезала, у овом тренутку уопште нема залиха нафте и не може интервенисати на било који начин како би заштитила грађане и привреду од поскупљења горива, која су неминовна.
“Поскупљења су неминовна и биће сасвим сигурно. Било би добро да имамо резерве и да можемо интервенисати, овако све што можемо јесте смањење акциза, али с обзиром на начин одлучивања у БиХ то је компликована прича. Ми као дистрибутери немамо залиха, можда за неколико дана. Рафинерије ће већ реаговати с цијанама и то ће вјероватно бити на дневном нивоу, тако да ће и становници БиХ сасвим сигурно осјетитити посљедице овога што се дешава у Украјини”, рекао је Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”.
Када је ријеч о вриједности нафте на свјетском тржишту, одмах након војне акције Русије цијене су забиљежиле вишегодишње рекорде. Већ у јутарњим часовима на берзи цијена барела пробила је психолошку границу и била је 102,48 долара, највиша од 2014. године.
На максимуму је и цијена америчке сирове нафте, којом се јуче трговало по цијени од 97,4 долара за барел.
И прије војне акције цијене нафте на свјетским тржиштима од почетка године порасле су за више од 20 долара по барелу, и то због страха да ће САД и Европа увести санкције руском енергетском сектору и на тај начин пореметити снабдијевање.
За разлику од осталих земаља, Босна и Херцеговина у овом тренутку нема резерве нафте, иако је на одређени начин прихватила директиву Европске уније која говори о томе да државе треба да имају залихе нафте за најмање 90 дана.
Још раније, бројни покушаји успостављања ових резерви нису уродили плодом и поред чињенице што је у неколико наврата Европска енергетска заједница инсистирала на томе.
И поједини стратешки документи који су усвајани у БиХ ишли су у правцу успостављања обавезних резерви, међутим даље од тога се није одмакло, мада је Федерација БиХ у одређеном тренутку спремила своја складишта, која су данас поприлично празна.
О успостављању обавезних резерви нафте у Босни и Херцеговини биће ријечи и на Самиту енергетике у Требињу, гдје ће представници надлежних министарстава из БиХ, али и стручњаци из региона, говорити гдје смо тренутно и каква су искуства из региона по овом питању.
“Сада уопште не постоје околности да се иде у правцу формирања резерви нафте и с тим смо већ закаснили. Најбоља мјера тренутно би било привремено укидање акциза на нафту и нафтне деривате и то ће у кратком року донијети користи, а касније када криза прође треба тражити модалитете како се заштитити”, рекао је Адмир Чавалић, економски аналитичар.
Он истиче да ће по свему судећи високе цијене нафте бити привременог карактера, за разлику од гаса, те да проблем представља и то што дистрибутери и трговци споро коригују своје цијене наниже, а истовремено свако поскупљење на свјетској берзи брзо прихватају и коригују цијене навише.
(nezavisne.com)
