Иако се ближе празнични дани, за многе грађане у БиХ то ништа не значи због све тањих новчаника и чињенице да просјечна плата не покрива ни пола мјесечне потрошачке корпе и да цијене скачу, па кажу да шкртаре на свему, осим на основној храни за дјецу и на њиховом школовању.
Дајана Верић, мајка двоје дјеце из Бањалуке, сматра да, поред издатака за храну и комуналије, многе породице имају и кредите на леђима, па је врло тешко просјечној породици да се избори са свим обавезама.
“У данашњем времену тешко је све постићи и испунити захтјеве које нам савремено доба намеће. Многе породице, поред свих обавеза за кућу, имају кредите, морају плаћати станарину. Људи посежу за свим и свачим да би све то постигли. Искрено, ни сама не знам како се све то постигне. Ваљда свако нађе неки начин да преживи”, каже Верићева.
Јован Радовановић, предсједник Удружења “4+”, које окупља вишечлане породице, коментаришући потрошачку корпу једне породице и раст цијена, каже да данас многи оскудијевају у свему и свачему.
“Струју нам искључују, јер породице немају ни за основне дажбине и свима је углавном приоритет прво обезбиједити храну дјеци”, рекао је он.
Према посљедњим подацима Агенције за статистику БиХ, у октобру је на мјесечном нивоу забиљежен раст цијена за 0,6 одсто, а више цијене у односу на мјесец раније биле су на одјелима обуће и одјеће (два одсто) те за становање и режије (5,6 одсто).
Са минималним или у многим случајевима никаквим примањима, право је умијеће преживјети, сматрају грађани, а према подацима Савеза синдиката РС, потрошачка корпа четворочлане породице у октобру износила је 1.876,33 КМ мјесечно, док је просјечна плата била 831 КМ и покривала је 44,29 одсто корпе.
Они који раде у угоститељству или у пословању са некретнинама у РС могли су покрити тек од 28,94 до 34,16 одсто синдикалне потрошачке корпе, а највише новца породице су трошиле за набавку хране – 690,41 КМ.
Радовановић каже како се диви тој магији која држи породицу, будући да је преко 60 одсто чланова вишечланих породица незапослено и немају никаква примања, а понеки живе од дјечјег додатка, који је минималан.
Истиче да неки живе од баште коју сами посију, међутим, без примања, веома је тешко живјети, готово немогуће, али ипак се животари.
Према недавно објављеним подацима Завода за статистику РС, који је 2015. године анкетирао 2.607 грађана о њиховим мјесечним издацима, установљено је да само за храну и пиће мјесечно треба 410,55 КМ.
За остале трошкове, у које спадају одјећа, обућа, режије, станарина, намјештај, здравство, превоз и др., требало још 849,35 КМ.
У Савезу синдиката РС сматрају да послодавци радницима у реалном сектору треба што прије да повећају плате, да се не би десило да због емиграције остану без стручне и радно способне радне снаге која иде у иностранство за бољим животом.
Слично је и у Федерацији БиХ, гдје се многи грађани суочавају са егзистенцијалном рачуницом.
Исмет Бајрамовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, истиче да су најбољи економисти домаћице и домаћини који се брину о кући те да само они знају како живе.
“Ми у БиХ имамо најнижу цијену рада у односу на регион и тражићемо повећање те цијене, а позваћемо се и на ове трошкове и на конвенцију 131/135, јер ово је ван памети, поготово ако се узме у обзир да велики број људи нема ту срећу да ради, а и онај ко ради, има плату око 400 КМ, што је сулудо”, каже Бајрамовић.
(nezavisne.com)
