Тло регије Тузланског кантона, посебно у Челићу, изузетно је погодно за узгој јагода, а да би се производња ове врсте воћа знатно унаприједила потребан је ангажман федералне власти која још увијек не препознаје њен значај.
Узгајивачи наводе да је ово сласно воће, произведено на природан начин, потребно брендирати те омогућити извоз у Европску унију, што би донијело прилике за добру зараду.
Мјесто Челић у цијелој Босни и Херцеговини, али и земљама регије посебно је познато по јагодама изврсног квалитета. Ова врста воћа први пут је на том подручју узгојена прије 50 година, а узгајивачи истичу да на њен добар изглед и окус утјечу повољни климатски услови.
Берба челићких јагода тренутно је у пуном јеку те због тога пољопривредници највећи дио дана проводе на парцелама.
Узгојем јагода већ 26 година бави се Мустафа Мешковић из Челића који веће количине овог воћа бере од понедјељка. Како је казао за Klix.ba, ове године његови засади се простиру на скоро четири хектара и 50 посто је у пластеничкој, а остатак у вањској јагоди.
Занемарујући почетне проблеме, он наводи да су временске прилике ипак ишле на руку јагодарима, с обзиром на то да су забиљежили више сунчаних, него кишних дана.
“У почетној фази смо имали мало проблема због мраза који је уништио 30 посто вањских јагода, а одређене губитке смо забиљежили и у пластеницима. Али, гледајући тренутни урод који је добар, можемо рећи да ћемо губитке у почетној фази надомирити. Надамо се да ће и цијена бити добра с обзиром на то да ми немамо довољно јагода колико то тражи бх. тржиште”, истиче Мешковић који обнаша и функцију предсједника Групације јагодара ТК.
Тежак посао од којег се може живјети
На његовој плантажи данас смо затекли и Сенаду Куртић која се брањем јагода бави већ осам година.
“Посао је тежак, али се од њега може живјети. На плантажу долазим у 6:30 сати, а одлазим у 16:30. У зависности од жеље купаца вршимо класирање јагода у корпице, односно дијелимо их на крупније и ситније. Жао ми је што се млади не желе бавити овим послом и због тога ћете на плантажама углавном видјети старије раднике”, прича нам Куртић.
На подручју Тузланског кантона узгојем јагода се бави близу 500 особа, међутим, већ неколико година биљежи се пад броја засада.
“Улагања по дунуму износе три хиљаде марака, а ми смо 2018. године имали веома лошу ситуацију у којој јагодари нису могли извући ни 30 посто својих трошкова. Због тога је велики дио грађана одустао од узгоја, али од прошле године је повољнија ситуација, посебно због чињенице да је Министарство пољопривреде ТК препознало овај крај те подстицајним мјерама покушава побољошати услове”, додаје Мешковић.
Челићки јагодари у берби ће бити наредних 40 дана, након чега ће се вршити припреме за наредну сезону.
Треба омогућити извоз
Осим Челића јагоде се још узгајају у Калесији и Живиницама, а искључиво кантонална власт задужена је за исплату подстицаја. За боље стање у овој области пољопривредници очекују ангажман власти с федералног нивоа како би се створили услови за извоз у иноземство, али и брендирање јагода, посебно из Челића.
Из Привредне коморе Тузланског кантона наводе да је потребно успоставити стандардизацију и контролу квалитета органских производа, што би довело до јачег и бољег пласмана јагода на европском тржишту.
“То би нам омогућило изузетно добру зараду на европском тржишту које вапи за квалитетним јагодама. Главни проблем је што ми на терену немамо стручних савјетодавних служби које ће помоћи пољопривредницима. Немамо ни намијењених средстава за подизање засада јагода у заштићеном подручју. То би требало издвојити из капиталних улагања федералне власти, јер имамо изузетно добре климатске услове који доводе до тога да је приликом узгоја јагоде скоро па у цијелости непотребно користити заштиту”, каже нам Суад Селимовић, предсједник Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију које дјелује при Привредној комори ТК.
Он наводи да је наша земља изгубила малине управо због чињенице да надлежни с федералног нивоа нису озбиљно схватили проблеме с којима су се суочавали малинари.
“Лоша искуства која имамо с малинама сада требамо искористити и направити један добар европски пројект бх. јагода, да их брендирамо и извеземо на вањско тржиште. Такођер, мора се повести рачуна о организацији овога сектора, односно мора се успоставити задружни концепт производње, јер је то кључ успјеха малих пољопривредних произвођача”, сматра Селимовић.
Због непостојања задружног концепта производње пољопривредници наводе да је цијена јагода на плантажи знатно нижа у односу на ону која је у продаји, због чега скоро дупло већу зараду имају трговци у односу на саме произвођаче.
(klix.ba)
