“Савјетујем свим женама да што више улажу у себе, да се што више труде и боре за себе, јер сигурно ће им се то на крају исплатити”.
Сваки труд и свако знање вриједиће им некада, поручила је поводом Међународног дана жена свестрана млада Бањалучанка Ана Лукајић.
Са 26 година, осим што је дипломирала на Факултету политичких наука, смјер међународни односи, Ана је оптичар, козметичар, посластичар, тениски судија, модел и возач високотеретних возила.
Факутетску диплому до сада није имала прилику да користи, односно да пронађе посао у складу с тим звањем, али без обзира на то њен радни дан траје и до 15 сати обзиром да поред повремених послова свакодневно ради у једној бањалучкој оптичарској радњи и козметичком салону.
“У оптици радим пуно радно вријеме осам сати, а у салону по потреби зависи од колико имам клијената заказаних, а то се углавном своди на најмање 12 до 15 радних сати дневно”, испричала је Ана Лукајић екипи Anadolu Agency (АА).
Говорећи о факултетском образовању констатовала је да је вјероватно судбина тако хтјела да се не бави оним за шта се школовала.
“Била ми је жеља да се бавим тим, није било просто прилике па сам се преорјентисала на другу страну гдје има и посла”,каже она.
Пошто је у средњој школи стекла звање козметичког техничара већ десет година бави се тим послом.
“Радим нокте и остале козметичке услуге. У оптици сам сасвим случајно дошла сам прије двије године и научила и тај посао, заправо занат”, рекла је Ана.
Када је у питањи вожња камиона и аутобуса, Ана је кренула од почетка, полагања возачког испита за аутомобил, а услиједили су и камион, мотор и велики камион.
“Не знам, просто је то некако било нормално. Пошто ми се отац и брат баве превозом било је нормално да и ја положим за то иако сам женско”, каже млада Бањалучанка која се за воланом аутобуса и камиона осјећа као у обичном аутомобилу.
Док јој је отац пренио љубав према возилима, мајка је заслужна за већину осталих Аниних усмјерења, а нарочито за знање и љубав према изради торти.
“То волим да радим, али не радим често, све зависи од потреба муштерија”, испричала је она и додала да је сви креативни послови испуњавају.
Обзиром да посједује ИТФ лиценцу за тениског судију, Ана редовно суди на АТП Цхалленгер Бањалука, већ седам, осам година, а осим тога судила је и на неколико турнира у иностранству.
На питање како стиже да се бави свим тим пословима Ана Лукајић каже да је навикла и да јој дан почиње у 6 ујутро, а завршава око поноћи. Уколико је прва смјена у оптичарској радњи, након тога одлази на свој редовни фитнес тренинг па продужава до козметичког салона.
“Онда се то тако споји, ријетко кад сам кући и ријетко када имам времена за себе изузев тог тренинга што себи посветим мало времена чисто због здравља и леђа”, каже она.
Сматра да је све ствар навике, да ће они који су навикли радити увијек радити, а они који су навикли радити мало мање, тако ће и радити.
“Умор, има га наравно, али ријетко када да ја то осјећам више људи примјете на мени него што ја то осјећам. Навикла сам да радим толико и када не радим онда ми је просто чудно. Не осјећам се ја као ја, осјећам се бескорисно. Зато увијек пропагирам то да људи треба да што више стичу знања и вјештина, поготово млади. Нарочито дјевојке би требало што више заната да имају чиме да се баве да не проводе вријеме тек тако незаинтересовано – да га користе за нешто корисно, није битно шта, само да се ради нешто. Сама себи сам чист примјер да се све на крају исплати, било какав труд”, каже она и додаје да стечена знања и вјештине нико никоме не може одузети.
На питање да ли жене у БиХ имају једнаке могућности као и мушкарци одговорила је да пол нема везе, него да успјех зависи од тога каква је ко особа.
“Као што видите сама сам примјер томе да ко хоће и ко се труди све може. Може и да ради нокте и да вози камион и да прави торте и све остало. Све је од особе до особе. Што више знања стичете то вам је боље и мислим да жене нису запостављене него само требају бити у стању да се изборе за себе и да улажу у себе јер то се на крају стварно исплати. Свако знање, вјештина све што ново научите можете негдје да искористити и да на крају крајева уновчите и од тога јако фино да живите. То што ја пуно радим, и што се мој дан своди на толико радних сати, то је мој избор, свјесна сам да ћу то морати смањити, али просто сад је тако, мени одговара, па ћемо видјети докле”, каже она.
Када је у питању одлазак младих из БиХ у потрази за послом Ана Лукајић сматра да је нормално да иду они који се нису пронашли овдје, али само ако су дали свој максимум.
Додаје да сви очекују велике плате у иностранству а занемарују да радно вријеме често почиње од 5 часова, да су викенди радни.
“Мислим да овдје има посла и да не би требало толико да иду, да треба само мало више да се потруде и да улажу у себе”, сматра Ана Лукајић.
Поред свих својих послова, она успијева пронаћи и времена за пријатеље иако је то јако мало. Заправо своје слободно вријеме углавном препушта породици и пријатељима који често немају разумијевања за њене бројне обавезе.
“Сви говоре: Прође живот Ана смањи, а ја увијек говорим још само ово”, испричала је она и додала да јој мајка говори да код ње никада неће нестати “још само данас или сутра” да заврши јер увијек пронађе нове обавезе и нешто ново.
(mondo.ba)
