У посљедњих годину дана забиљежен је значајан раст цијена хране, у неким случајевима и за више од 100 одсто, а једино што и даље одолијева инфлацији, бар према званичним подацима, јесу алкохол и дувански производи, али и обућа и гардероба.
Килограм паприке у посљедњих годину дана поскупио је готово за 125 одсто, парадајза за 86, млијека 81, кокошијих јаја 68, а свињетине за више од 40 одсто. Показује ово анализа цијена с краја прошле и почетка ове године, из које се може видјети, да када су у питању основне животне намирнице, значајно повећање од 34 одсто забиљежено је и код полубијелог хљеба, свјеже пилетине (24,64), јестивог уља (22,48) и телетине (19,6).
И док цијене основних животних намирница и даље биљеже рекордне износе и поред успоравања инфлације, цијена алкохола и дуванских производа тек су незнатно скочиле у посљедњих 12 мјесеци, и то “симболично”. Када је у питању гардероба и обућа, забиљежен је чак и пад цијена током ове године у односу на крај прошле. Поједини стручњаци недавно су саркастично прокоментарисали, да уколико се нешто не уради по питању сузбијања инфлације, поготово цијена основних животних намирница, грађани ће вјероватно окренути већој конзумацији алкохола, јер то једино још могу себи приуштити.
Како објаснити ову, рекло би се нелогичну тржишну економију? Према ријечима економског аналитичара Зорана Павловића, одјевни предмети, али и алкохол и дувански производи, остали су имуни на овај раст цијена због, прије свега, калкулација произвођача, који су на овај начин смањујући своје марже, жељели сачувати своје досадашње тржиште, али и саму производњу.
– Када породични буџет трпи због високих цијена, људи се онда окрећу само приоритетима, оном што им је неопходно. Храну не могу избацити, али могу смањити куповину гардеробе или обуће. Погледајте само по нашим градовима. Сада се носи и широко и уско, шарено и једнобојно. Људи су посегли за старим стварима из ормана. Све већи је број и занатских радњи, који се баве поправком ципела. И та смањена потражња утицала је на произвођаче да не дижу цијене, па чак и да их смањују како би могли да опстану. Такође, примјетно је и како се све мање користе природни материјали, смањујући на тај начин своје улазне трошкове. Кожне ципеле постају права реткост – каже за “Глас Српске” Павловић.
Када су у питању алкохолна пића и дувански производи, каже како на овим нашим просторима има велики број произвођача, који сировине не увозе, већ набављају у БиХ, али један од разлога овог тренда јесте што је и конзумација, односно крајња потрошња на истом нивоу као и прије појаве инфлације, што онда омогућује, разним дестилеријама, винаријама и пиварама, да задрже тренутне цијене или их незнатно коригују.
– На том тржишту је велика конкуренција, и произвођачи прате своју конкуренцију, те се онда ријетко одлучују да направе неки радикалан потез којим би изгубили дио потрошача. Да закључим, кретања на тржишту и крајња потрошња утичу и на понашање произвођача, односно кретање цијена. Не треба заборавити да како је присутна такозвана потрошачка психологија, која умногоме одређује и кретање инфлације, на њу утиче и она произвођачка – појаснио је Павловић.
(glassrpske.com)
