Бањалучка адвокатица Марица Ћулум је у протеклих седам година пред судовима у овом граду била бранитељ по службеној дужности у више од 100 случајева и тако зарадила скоро 180.000 КМ.
Ћулум је овај посао обављала након што је правоснажно осуђена на годину дана затвора јер је била чланица злочиначке организације која је трговала дрогом.
Адвокатска комора Републике Српске (РС) јој је 2012. године, када је правоснажно осуђена, требала изрећи забрану обављања дјелатности, али то се није десило, показује истраживање Центра за истраживачко новинарство (ЦИН).
“Ја, колико се сјећам, о томе нисмо уопште разговарали“, каже Бранислав Ракић, тадашњи вршилац дужности предсједника Извршног одбора, а данашњи предсједник Адвокатске коморе.
Закон о адвокатури РС-а предвиђа забрану обављања праксе адвокатима који су осуђени на казну затвора од шест мјесеци и дуже.
Ћулум је у марту 2012. године на Суду Босне и Херцеговине (БиХ) осуђена јер је била припадница злочиначке организације. Она је, као бранитељица притвореног Жељка Илића, преносила његове поруке и омогућила договоре у вези са трговином и наплатом дугова од продаје дроге.
Судско вијеће је закључило да је Ћулум злоупотријебила овласти и бенефиције бранитеља, односно представнице правосуђа. „На овај начин оптужена изиграва комплетан кривичноправни систем чиме наноси несагледиву штету угледу властите професије“, пише у пресуди.
Међутим, у Извршном одбору Адвокатске коморе, који доноси одлуке о забрани бављења адвокатуром, нису тако сматрали. „Ма, нисмо имали уопште става, вјерујте“, каже Ракић. На питање шта је са прописаним процедурама, одговара: „Џабе, тако је било. Не можемо вратити вријеме“.
У септембру 2016. године на захтјев Марице Ћулум пресуда је брисана из казнене евиденције. Она није одговарала на позиве новинарке ЦИН-а.
Ћулум је по изрицању пресуде поднијела молбу да затворску казну замијени новчаном јер, између осталог, има „озбиљне психичке поремећаје“ и њено здравствено стање би се погоршало боравком у затвору. Умјесто да оде у затвор, платила је 24.700 КМ. Четири године послије, на њен захтјев, пресуда је брисана.
„Обзиром да осуђена обавља адвокатску дјелатност, да је породична, удата, мајка двоје дјеце, цијењена у околини у којој живи и ради, су додатни разлози да се уважи њена молба за брисање предметне осуде“, наведено је у молби.
Ћулум је све ове године несметано радила и дио своје зараде остваривала и преко јавног буџета.
ЦИН је 2017. године радио истраживање које је показало да је за седам година за одбране по службеној дужности из буџета издвојено више од 76 милиона марака. Велики дио тог новца подијелио је мали број адвоката − остали ријетко заступају по службеној дужности.
Основни суд у Бањалуци је тада одбио доставити податке о зарадама адвоката по службеној дужности. ЦИН је поднио тужбу, а Окружни суд је 2018. године донио пресуду којом поништава ту одлуку. Након тога Основни суд је доставио ове податке који се сада налазе у ЦИН-овој бази.
Подаци су показали да је адвокатица Ћулум најплаћенија бранитељица по службеној дужности пред Основним судом у Бањој Луци. У посљедњих седам година ту је зарадила 127 хиљада КМ.
Њеним колегама то не смета.
„Одлука је била каква је била. Марица није осуђивана сада јер је брисана казна“, каже Јасминка Јовишевић.
„Марица Ћулум је још адвокат и биће још дуго година адвокат“, са задовољством констатује Дарко Кременовић.
Међутим, исту подршку колега није имао адвокат Маријан Савић из Теслића. Он је у аугусту 2017. године правоснажно осуђен на пет мјесеци затвора због неовлаштене производње и промета опојних дрога. На његовом имању је пронађено 86 стабљика индијске конопље коју је узгајао.
Тужилаштво у Добоју је током процеса тражило да му се забрани бављење адвокатуром, али суд је то одбио јер је сматрао да дјело које је Савић починио није злоупотреба адвокатске дјелатности. Комора је Савићу, ипак, забранила да ради као адвокат.
„За мене је неприхватљиво да прије подне браним клијента, а послије подне узгајам марихуану“, каже дисциплински тужилац Милановић. Савић се на одлуку о искључењу жалио па је поступак још у току.
(klix.ba)