У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева.
“Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости”, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана “Пријатељи Илијаша”, које сваке године организују овакво окупљање.
Треба евоцирати, каже он, и успомене на рат који су сарајевски Срби у исто вријеме и изгубили и добили.
“Добили смо рат, јер смо војнички побиједили и одбранили своје територије, нарочито када је ријеч о територији око Сарајева гдје је српски народ четири године крварио борећи се за своја огњишта, на својим кућним праговима”, рекао је Зупур новинарима.
Он је навео да је онда, “због политичких одлука неких људи, који немају пуно додира са историјом српског народа на тим просторима, донесена одлука да Срби препусте ту територију онима са којима су до јуче ратовали”.
Зупур је нагласио да у Бијељини данас живи највећи број избјеглог становништва са подрчја сарајевске регије, те да је око 5.000 људи стално насељено овдје, мада, како каже, прецизне податке нема.
“Највише људи је, углавном, свој завичај замијенило Бијељином”, рекао је Миленко Зупур.
Ратни војни инвалид Гојко Шурбат, који је у егзодусу изашао из сарајевске регије прије 22 године, каже да су Срби из Сарајева до 1995. изнијели борбу и завршили рат.
“Продали су нас, једним потписом отишло је Сарајево, цијела регија”, рекао је Шурбат, подсјећајући да је ова територија била велико ратиште на којем је страдало много и цивила и бораца, а неколико стотина људи је остало као ратни војни инвалиди.
“Никада, али никада не смијемо заборавити жртве људи у борби за Сарајево, као и што нико нема право да каже да нисмо учинили све да га сачувамо током рата”, рекао је Шурбат.
Он је навео да у Бијељини, Брчком и Зворнику данас живи највише Срба из сарајевске регије.
Годишњица егзодуса Срба из Сарајева обиљежена је данас, на Лазареву суботу, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске.
Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса је Завичајно удружење “Пријатељи Илијаша”, које је и изградило споменик у порти Манастира Свете Петке у Бијељини.
Данас су и изложбом фотографија снимљених током егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву.
Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000 Срба, а најмање их 5.000 живи у бијељинској регији.
Егзодус Срба из Сарајева услиједио је након потписивања Дејтонског споразума којим је пет општина Српског Сарајева припало Федерацији БиХ (ФБиХ), а пет их је подијељено између Републике Српске и ФБиХ.
Не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу, Срби су напустили град који су војно одбранили уз огромне жртве, а напуштајући своја имања у егзодус су понијели и своје мртве.
(rtvbn.com)
