У прилично оронолум и дотрајалом хуманитарном насељу у Грбавици надомак Брчког, у стану пуном влаге, живи самохрана мајка Стана Вигњевић са деветнаестогодишњим сином тешко обољелим од аутизма и епилепсије.
“Дијете храним, не зна сам да једе, носи Памперс… Тешко је, и ја сам жена болесна, живим у влаги, позли ми, идем на Хитну. Купујем све таблете, лијекове, да имам гдје радила бих, не могу да радим, тешко се борити кроз живот са дјететом болесним. Мужа немам, изгубила сам га прије двије године”, прича кроз сузе Стана.
Стана каже да су јој сва примања садржана у 300 конвертибилних марака које прима из Центра за социјални рад, и то 200 марака за туђу његу и помоћ и 100 марака као самохрана мајка.
Ова жена је расељена из Копаница код Орашја, а према њеној причи, након смрти мужа нашла се на улици, па је смјештена у хуманитарном насељу које и само чека на затварање.
“Видјели сте код њега како дијете живи, у влаги. Навече кашље, гуши га, и њега и мене. Устане ујутру у пет сати, спавао би као сви момци, сав свијет, не може да спава…”, додаје Стана.
“Тражила сам да ми дају неку кућицу, они кажу ето ту си, за сад, шта ће бити после ја не знам. Вољела бих неку кућу да изведем своје дијете, као сва дјеца што шетају”, прича ова самохрана мајка.
Одлучна је да ради било који посао, само да обезбиједи егзистенцију за сина.
Више погледајте у прилогу РТВ Хит:
(rtvhit.com)
