Руска војска наставила да гађа украјинску енергетску инфраструктуру, али на мети претходна два дана нису били политички и војни центри одлучивања.
Оружане снаге Руске Федерације наставиле су и у уторак ракетне нападе у појединим регионима у Украјини, а сирене за ваздушну опасност огласиле су се у Запорожју, Чернигову, Кривом Рогу, Николајеву, Виници, Одеси, Суми и Дњепру.
Портпарол Игор Конашенков је известио да су настављени масовни удари високопрецизним оружјем великог домета из ваздуха и с мора на објекте украјинског енергетског и војног система командовања и контроле. Украјина је јуче обуставила извоз електричне енергије како би стабилизовала енергетски систем после масовних удара у понедељак.
Шеф украјинске регионалне војне администрације Запорожја Олександар Старух написао је на „Телеграму” да су руске снаге ракетама гађале регионални центар и „циљале инфраструктурне објекте”, а у Виници је с два иранска дрона-камиказе „шахед-136” погођена термоелектрана Ладижин. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко јуче је рекао да је током петочасовне ваздушне узбуне оборено неколико руских пројектила у близини Кијева и да у главном граду није било експлозија, али је у Лавову ракетирана електродистрибуциона мрежа, те је око трећина града остала без струје.
Руски војни аналитичари сматрају да су ракетни напади на инфраструктуру, упркос масовности, били демонстративни, јер нису гађане зграде у којима се налази војно и политичко руководство, као и да су хтели само да ставе до знања да би следећи пут могли да буду нанесени удари по центрима одлучивања. Званична Москва је масовним ударима реаговала на терористичке нападе и све веће учешће украјинских западних савезника у сукобу, али тврди да јој директан сукоб са САД и НАТО-ом није у интересу.
Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков јуче је рекао да се Русија нада и упозорава Вашингтон и друге западне престонице да схвате опасност од неконтролисане ескалације јер пружају велику помоћ Кијеву: обучавају украјинске војнике на територији НАТО држава, пружају обавештајне податке сателитских снимака у реалном времену, планирају операције и одређују циљеве за артиљеријске ударе. Уз све то, лидери на различитим нивоима у САД и Европи позивају да се Русија победи на бојном пољу, каже Рјабков, и додаје да Москва онда мора да реагује.
Председник САД Џозеф Бајден обећао је украјинском председнику Володимиру Зеленском да ће Вашингтон обезбедити Украјини напредне противаздухопловне системе након руских разорних ракетних напада. Ипак, руски војни аналитичари не очекују да ће испоруке ових система много утицати на руску авијацију. Стручњак у области ПВО Јуриј Кнутов рекао је за лист „Взгљад” да САД могу да испоруче, или су то до сада већ учиниле, системе „насамс”, а Немци су обећали да ће послати „ирис”. Он каже да су ти системи према карактеристикама слични, али да америчко-норвешки системи имају више навођених пројектила и да њихов домет варира од 40 до 120 километара. Такође, тврди да постоје одређене потешкоће у њиховој примени и да много зависи од тога где ће бити постављени.
„С обзиром на то да системи НАТО-а нису повезани с украјинским аутоматизованим системом управљања ПВО, највероватније ће бити распоређени аутономно, са сопственим радарским станицама. За стварање повезаних система биће потребно доста времена, најмање шест месеци, чак и дуже”, сматра Кнутов.
У Украјини је забринутост у понедељак изазвала и најава белоруског председника Александра Лукашенка да се због претњи Украјине спроводи у дело ранији договор Уније Белорусије и Руске Федерације о формирању заједничких трупа. Лукашенко је рекао да је дао инструкције снагама безбедности да прихвате и распореде војно особље из Русије, али није јавно прецизирао о колико руских војника је реч. Рекао је да се не рачуна на долазак великог броја руских трупа – „то неће бити ни хиљаду људи”. Формирање групе је образложио сазнањима да НАТО и Кијев разматрају могућност удара на важне инфраструктурне објекте у Белорусији, по аналогији с терористичким нападом на Кримски мост.
Активирање формирања заједничке групе, према Лукашенковим речима, договорено је током састанка с Владимиром Путином у Санкт Петербургу, после неформалног самита Заједнице независних држава. Званична Москва за сада није говорила о овим плановима, који се, према речима белоруског председника, спроводе већ три дана. Индиректним доказом руски медији сматрају речи шефа Комитета за одбрану Државне думе Андреја Картаполова, који је рекао да заједничка група неће учествовати у специјалној операцији у Украјини.
Вован и Лексус с Јермаком: САД нас подржавају 70 одсто
Руске шаљивџије Владимир Кузњецов (Вован) и Алексеј Стољаров (Лексус) позвале су Андрија Јермака, шефа кабинета председника Украјине, и разговарале с њим наводно у име бившег америчког амбасадора у Русији Мајкла Макфола. У разговору с „Макфолом” Јермак је рекао да Кијев неће разговарати ни о чему с Москвом док се руске трупе не врате на линије од 24. фебруара, као и да неће бити „Минска 3”. Према Јермаку, сада Вашингтон подржава Кијев са 70 одсто капацитета, док га Лондон подржава 100 одсто. Шеф председничке канцеларије назвао је Британију и САД главним партнерима Украјине и изразио уверење да би лични састанак Зеленског и Бајдена могао да учини подршку САД Украјини 100 одсто. Јермак је говорио и о ситуацији на фронту.
„Полако напредујемо (у области Херсона), тешко је, нема довољно оружја, али крећемо се. Све зависи од тога колико ћемо благовремено добити оружје. Добијамо много, али не довољно”, рекао је Јермак.
(politika.rs)
