Минималан број заробљених и касније стријељаних лица у догађајима у вези са Сребреницом износи између 1.500 и 2.000 људи, док максималан број износи између 2.500 и 3.000 људи.
Ово се, између осталог, наводи у извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, који је објављен јуче.
“Након темељне истраге закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити”, закључује се у овом извјештају.
Када је ријеч о процјени броја страдалих, у извјештају се истиче да је у борбама, међусобним обрачунима између припадника исте војске, почињеним самоубиствима и у минским пољима минималан број око 4.000 људи, а максималан око 5.000. Највећи број Муслимана у Сребреници и догађајима у вези са Сребреницом страдао је у борби и покушају пробоја на територију под контролом Армије РБиХ из обруча у којем су се нашли, а то су, како је наведено у извјештају, потврдила и бројна свједочења преживјелих.
Међународни тим, који је израдио овај извјештај, извршио је и провјеру списка страдалих Меморијалног центра Сребреница и утврдили су да се укупно 36 имена која се налазе на списку истовремено налазе и у евиденцијама Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ јер су им након окончања рата у БиХ издати лични документи. Овом приликом упоређивано је име, презиме, име оца и датум рођења и подударања код тих 36 особа била су 100 одсто, док је код додатних 15 особа утврђено велико подударање са разликом у једном слову имена или презимена.
“Наведени подаци потврђују да су те особе вјероватно живе те самим тим и да нису могле бити жртве других догађаја из јула 1995. године. Дјелимичном провјером спискова утврдили смо да је 26 лица сахрањено у Меморијалном центру Сребреница, а да су страдали прије 1995. године, од чега је само једно лице страдало у мају 1995, а остали 1992. и 1993. године”, наводи се између осталог у извјештају.
Међународни тим, који је израдио извјештај, пажњу је скренуо и на пристрасност Међународног кривичног суда у Хагу, наводећи, између осталог да су многи осуђени због командне одговорности, иако није било ниједног ваљаног доказа против њих. Такође, дио извјештаја посвећен је и страдању Срба у регији Сребренице, а таксативно су наведени напади у којима је страдао велики број српских цивила.
Извјештај је скренуо пажњу и на то да, иако је енклава Сребреница имала статус заштићене зоне те да је била предвиђена и демилитаризација која се никада није десила јер према борбеним извјештајима 28. дивизије који су упућени команди 2. корпуса Армије РБиХ из заштићених зона Сребреница и Жепа, на територији Републике Српске извршено је више од 30 извиђачко-диверзантских акција.
“Само током неколико дана, почев од 22. јуна до 27. јуна 1995. године, припадници ове јединице извршили су три већа напада на заштићене и демилитаризоване зоне Сребреница и при томе убиле најмање 47 војника и цивила српске националности”, наводи се у извјештају и истиче да муслиманске снаге ни у једном тренутку нису дозволиле да буду разоружане, него су на демилитаризовану зону гледале као на уточиште за реорганизацију својих војних потенцијала.
Независна комисија утврдила је и да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије РБиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника, која се пробијала кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији, закључивши да су напади на ову колону проузроковали смрт приближно 4.000 до 5.000 војника, а што се може сматрати легитимним војним акцијама.
“Међутим, погубљење 2.500 до 3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размијењених војника, представља ратни злочин”, закључује се у овом извјештају.
Камен темељац за сагледавање истине
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да је Извјештај независне међународне комисије за страдање свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године документ који у потпуности недвосмислено показује да је у овом рату у овој општини страдао и српски народ.
Којић је истакао да је јако битно да је комисија утврдила да није било наводног геноцида над Бошњацима 1995. године, што Хашки трибунал под утицајем западних сила и медија жели наметнути и што постаје наратив у њиховом тумачењу рата у БиХ.
“Овај извјештај може бити камен темељац за сагледавање истине, уколико то Бошњаци и свијет заиста желе, мада и посљедњи догађаји говоре супротно”, оцијенио је Којић.
(nezavisne.com)