У мору лоших вијести, парламентарци Брчко дистрикта јуче су одлучили да развеселе своје гласаче комедиографским перформансом у скупштини под називом “Мала дјеца”.
Трагикомедија у пет чинова, одиграна у брчанском Дому културе, била је право освјежење свима који су јуче пратили сједницу Скупштине.
Занимљив умјетнички концепт у коме се грађани третирају као мала дјеца нешто је што смо већ виђали у скупштинским клупама, свакако. Ипак, нови амбијент у коме су се нашли наши славни глумци, као и свјежа тема о којој сви знамо све а кобајаги нико ништа, свакако су овом извођењу дали додатни квалитет.
И заиста, потребан је вансеријски таленат да би се онако увјерљиво згрозили над стањем у здравству након што двадесетак година исто контролишете у сваком сегменту – од постављања управе, до запошљавања чистачица.
Дивно је било гледати наше представнике како су се уживјели у улогу некога ко пред малом дјецом прича бајке, са свечаном озбиљношћу на тмурном лицу и наглашеним шоком уз дрхтај у гласу. Тако је и оваква бајка, у другим формама испричана већ много пута, изнијета са дозом оригиналности.
Иако је глума била врхунска, ваља примјетити и да су поједини посланици у одређеним тренуцима упали у замку претјеране патетике. Због тога је њихова улога донекле разбијала илузију коју су покушали да нам “продају” – да они јадни, ето, не знају како је дошло до овог стања у здравству, да је за све крив менаџмент са којим они немају ништа, да нису они ти који “ведре и облаче” овим градом већ двије деценије…
Ипак, добар сценарио у коме су учествовали сви – и опозиција и власт, дао је неочекиван квалитет овом извођењу.
Расправа о кадровима дала је додатни квалитет овом комаду, јер нас је све заједно вратила у вријеме када се у скупштинским клупама о томе ко је коме “шта завршавао” расправљало много отвореније. Они међу нама који су склони носталгији, са жалом се сјећају добрих старих времена када смо били много мања дјеца, па се правили луди и на отворена признања корупције и непотизма.
Сада смо, ипак, сви на истој страни, и сви заједно се згрожавамо над тим како је “одједном” стање у здравству тако лоше.
И таман када смо помислили да се прича ближи крају, да су све бајке испричане, појављује се страшни змај, метафорички представљен кроз набавку ЦТ уређаја. Архетипски непријатељ наших јунака, нешто с чим се боре годинама, готово деценију!
Попут хидре, којој израстају двије главе када јој одсјечете једну, и наш ЦТ је накратко нестао, али сада се појавио јачи него икада – у чак двије набавке за два уређаја!
За крај, како другачије са малом дјецом, него одглумити мало строгоће: “Стање је недопустиво”, чуло се са говорнице. “Крив је менаџмент ЈЗУ”, додао је неко. “Влада је одговорна”, довикују са стране!
Наравно, иако смо мала дјеца, јасно нам је свима, криви смо ми.
Нема сумње да ће представа приређена јуче ући у анале прича за малу дјецу, а публика остаје жељна наставка у коме ћемо се сви заједно правити луди о проблемима у школству, јавним предузећима, запошљавању…
А тек ако на ред дође корупција, како ћемо онда једни другима причати бајке.
(МН/nula49.com)
