Босна и Херцеговина наставља тренд губљења активне радне снаге, истакнуто је у економском извјештају Европске комисије за земље обухваћене процесом проширења за протекли квартал.
Како су нагласили, у другом кварталу БиХ је изгубила додатних 1,5 одсто радне снаге у односу на исти квартал лани, док је само у јулу изгубила 1,4 одсто радне снаге.
Осим у реалном сектору, БиХ напуштају чак и радници у администрацији, коју већина грађана БиХ углавном доживљава као позитивно мјесто за запослење.
“Број административних радника смањен је за 2,25 одсто, са 38,2 на и даље забрињавајућих 35,9 одсто у јулу 2018. године”, наведено је у извјештају.
Додају и да је у првих седам мјесеци број административних радних мјеста предузетим реформама смањен за 0,4 одсто у односу на исти период лани.
Регистрована запосленост је, како је истакнуто, и даље у порасту, али дијелом и због преласка радника из сиве зоне у регуларну економију.
Додају и да је незапосленост међу младима и даље висока, а да број незапослених дуже од годину дана износи 80 одсто од укупног броја.
Због повољног економског амбијента истичу да је бруто домаћи производ порастао за 3,4 одсто у другом кварталу, што је, како наводе, пораст од два одсто у односу на први квартал.
Иако је економија са 3,4 одсто генерално у порасту, у извјештају упозоравају да политичка ситуација у земљи може негативно утицати на кредитни рејтинг земље, који агенција “Стандард&Поор'с” и даље оцјењује Б оцјеном, уз стабилне изгледе због солидних економских перформанси и релативно ниског укупног задужења.
Што се тиче наших спољнотрговинских партнера, истакнуто је да је за 80 одсто економског раста заслужна трговина са земљама ЕУ, а наши најважнији спољнотрговински партнери су Њемачка, Хрватска и Италија. Као и у прошлом кварталном извјештају, и овог пута су најважнији спољни инвеститори из Швајцарске, Словеније и Саудијске Арабије.
Кад се укупно ради о нашем региону, у Европској комисији истичу да је економија расла по стопи од 4,3 одсто и да је углавном стимулисана унутрашњом потрошњом и спољним инвестицијама те трансферима новца од родбине из иностранства. У Турској је економија са 7,1 одсто пала на и даље солидних 5,5 одсто.
Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже да постоје двије врсте проблема када је у питању одлазак радне снаге из БиХ у земље ЕУ. Краткорочни проблем је, како истиче, све већи мањак радника, посебно у занатским дјелатностима, те професионалних возача, што онда има посљедице на бх. економију и губитак конкурентности у односу на земље у окружењу и у ЕУ.
Други, како упозорава, проблем је дугорочне природе, а ради се о могућности да се након неке евентуалне будуће велике кризе у ЕУ одједном у БиХ врати велики број људи.
“Ти људи би онда могли бити велики удар на наш здравствени систем и друге области. Ја на то упозоравам, али нико не обраћа пажњу”, истиче он.
Додао је да би будући Савјет министара БиХ требало да склопи одређену врсту аранжмана с Европском комисијом, како би се овај проблем на вријеме могао ријешити. Осим тога, како истиче, проблем је да порески обвезници БиХ плаћају школовање људи, а онда их Њемачка и друге европске земље преузимају без икаквог улагања.
“И то је нешто о чему би Савјет министара требало да разговара с Европском комисијом. Рецимо, ако узму нашег медицинског радника, требало би да се уведу квоте и да се на неки начин наш сиромашни систем компензира за губитак радне снаге коју смо ми одшколовали”, закључио је Радивојац.
Избори
У извјештају је дата и оцјена протеклих избора, тврдећи да су они прошли у регуларној атмосфери, позивајући се на извјештаје посматрачких мисија.
“Оцјена демократских институција и људских права Организације за европску безбједност и сарадњу јесте да су избори углавном били фер, али их је карактеризирала континуирана сегрегација према етничким линијама”, истакнуто је у том дијелу извјештаја.
(nezavisne.com)
