BiH između protektorata i suvereniteta

Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ne raz­ma­tra­ju ni­jed­nog dru­gog kan­di­da­ta za po­zi­ci­ju vi­so­kog pred­stav­ni­ka osim An­to­ni­ja Za­nar­di­ja Lan­di­ja, dok će Lu­is Kri­šok (ame­rič­ki di­plo­ma­ta), ko­ji je na­kon sa­stan­ka Sa­ve­ta za spro­vo­đe­nje mi­ra (PIK) 3. i 4. ju­na ime­no­van za vr­ši­o­ca du­žno­sti vi­so­kog pred­stav­ni­ka, jer evrop­ske čla­ni­ce ni­su us­pe­le da po­stig­nu kon­sen­zus, osta­ti na toj funk­ci­ji do iz­bo­ra no­vog pred­stav­ni­ka, sa­op­šte­no je iz Am­ba­sa­de SAD, na­kon što PIK ni u uto­rak ni­je us­peo da usa­gla­si za­jed­nič­kog kan­di­da­ta.

„Na sa­stan­ku odr­ža­nom 14. ju­la, am­ba­sa­do­ri Uprav­nog od­bo­ra PIK-a po­tvr­di­li su svo­ju opre­de­lje­nost da što je pre mo­gu­će ime­nu­ju za­jed­nič­ki pri­hva­tlji­vog kan­di­da­ta za no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka”, iz­ja­vio je Lu­is Kri­šok.

Vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske Ana Tri­šić Ba­bić oce­ni­la je da je od tre­nut­ka ka­da u ju­nu ni­je ime­no­van vi­so­ki pred­stav­nik, a po­seb­no na­kon što su se po­ja­vi­la dva kan­di­da­ta, bi­lo ja­sno da do ime­no­va­nja ne­će do­ći u do­gled­no vre­me. „Si­gur­na sam da se to ne­će do­go­di­ti ni do no­vem­bra, a do ta­da će­mo vi­de­ti u kom prav­cu će se od­vi­ja­ti po­li­tič­ki pro­ce­si”, oce­ni­la je Tri­šić Ba­bić. Do­da­la je da se u BiH ne de­ša­va ni­šta neo­bič­no. „In­sti­tu­ci­je funk­ci­o­ni­šu, par­la­men­tar­ni ži­vot se od­vi­ja, ra­de Sa­vet mi­ni­sta­ra, vla­de en­ti­te­ta i sve dru­ge in­sti­tu­ci­je. To je naj­bo­lji do­kaz da BiH mo­že da funk­ci­o­ni­še bez vi­so­kog pred­stav­ni­ka i bez bi­lo ka­kvog spolj­nog tu­tor­stva. Ovo mo­že bi­ti va­žna me­đu­fa­za u ko­joj će BiH ko­nač­no na­pra­vi­ti is­ko­rak ka pu­noj po­li­tič­koj od­go­vor­no­sti i funk­ci­o­ni­sa­nju bez na­met­nu­tih re­še­nja”, za­klju­či­la je ona.

Pre­ma ono­me što je do sa­da po­zna­to, za­stoj u iz­bo­ru pro­iz­i­la­zi iz ne­sla­ga­nja iz­me­đu Va­šing­to­na, s jed­ne stra­ne, i Ne­mač­ke, Fran­cu­ske i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, s dru­ge, jer obe stra­ne ima­ju raz­li­či­te fa­vo­ri­te za me­sto vi­so­kog pred­stav­ni­ka u BiH. Dok SAD osta­ju pri kan­di­da­tu­ri ita­li­jan­skog di­plo­ma­te An­to­ni­ja Za­nar­di­ja Lan­di­ja, evrop­ske ze­mlje po­dr­ža­va­ju fran­cu­skog di­plo­ma­tu Re­nea Tro­ka­za.

Pr­vi ozbilj­ni­ji ras­ko­rak me­đu za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma po ovom pi­ta­nju po­ja­vio se na­kon od­la­ska Kri­sti­ja­na Šmi­ta, ne­mač­kog di­plo­ma­te, na či­ji su rad, pre­ma pi­sa­nju me­di­ja, ame­rič­ki zva­nič­ni­ci ima­li pri­med­be, a ko­ji je na­pu­stio BiH pre pet­na­e­stak da­na. Pa­ra­lel­no sa tim iz Va­šing­to­na sve če­šće sti­žu po­ru­ke o po­tre­bi po­ste­pe­nog sma­nji­va­nja me­đu­na­rod­nog pro­tek­to­ra­ta i ja­ča­nja do­ma­će od­go­vor­no­sti u BiH.

Deo ana­li­ti­ča­ra sma­tra da je do za­o­kre­ta u ame­rič­kom pri­stu­pu do­šlo na­kon raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske u Va­šing­to­nu. Kao ar­gu­ment na­vo­de da je ru­ko­vod­stvo Srp­ske, na­kon tih kon­ta­ka­ta, sta­vi­lo van sna­ge deo za­ko­na iz pa­ke­ta o „iz­vor­nom Dej­to­nu”, ko­ji su pret­hod­no bi­li usvo­je­ni kao od­go­vor na ne­za­do­volj­stvo de­lo­va­njem i pla­no­vi­ma Kri­sti­ja­na Šmi­ta.

Na­kon sed­ni­ce PIK-a odr­ža­ne u uto­rak na­vo­di­lo se da će raz­go­vo­ri bi­ti na­sta­vlje­ni i da bi već na­red­ne sed­mi­ce mo­glo da se po­no­vo po­ku­ša da se do­đe do re­še­nja. Na­vod­no se raz­ma­tra i kan­di­da­tu­ra još jed­nog ita­li­jan­skog di­plo­ma­te Ma­u­ri­ci­ja Ma­sa­ri­ja, kao i Pe­tra So­ren­se­na, ak­tu­el­nog spe­ci­jal­nog pred­stav­ni­ka Evrop­ske uni­je za di­ja­log Be­o­gra­da i Pri­šti­ne. Pre­mi­jer Re­pu­bli­ke Srp­ske Sa­vo Mi­nić oce­nio je da ne­mo­guć­nost po­sti­za­nja do­go­vo­ra u PIK-u o iz­bo­ru no­vog vi­so­kog pred­stav­ni­ka u BiH po­ka­zu­je da je vre­me za za­tva­ra­nje po­gla­vlja me­đu­na­rod­nog pro­tek­to­ra­ta. On je pod­se­tio da PIK ni­je pred­vi­đen Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom.

(politika.rs)