spot_img
spot_img

Сумње у вијести о корони: Наука неувјерљива, повјерење изиграно, грађани негодују

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Само лажете и лажете. Зар можете бити толико досадни и лагати више? Кажите колико пара добијате за пласирање лажних информација? Јест’ им се свидио криминал у јеку „пандемије“, па не одустају, пишу ковид и кад је алергија. Јесу досадни више с короном. Гдје су те заражене особе, лажете сами себе за паре, а не лијечите остале болести, пласирате само корону, а нико вам не вјерује.

Овакве коментаре већ данима корисници друштвених мрежа у БиХ остављају на готово све вијести које медији из БиХ, али и региона, објаве у вези с пандемијом вируса корона. Било да се ради о краткој вијести о броју потврђених нових случајева заразе или о некој изјави стручњака у вези с том ситуацијом, грађани на мрежама углавном реагују са неповјерењем, прозивкама, па и увредама.

Већина људи је и у „стварном животу“ засићена вијестима о корони, те у питање доводи како званичне информације које се објављују у вези са овом кризом, тако и мјере које се због тога доносе.

Мањак информација

Стручњаци кажу да је све то резултат дјеловања бројних чинилаца, међу којима је на првом мјесту пољуљано повјерење.

– Широм свијета је од раније наступио феномен кризе повјерења у ауторитерет, а то је можда само више изражено за вријеме ове кризе у вези с вирусом корона, зато што је то криза која је утицала здравствено, социјално, економски на све људе. Људи осјећају егзистенцијалну угроженост, а у ситуацији када имамо мањак информација или много дезинформација, као у овој ситуацији, то доводи до израженијег неповјерења – каже за Српскаинфо комуниколог Младен Бубоњић.

Према његовим ријечима, до мањка поузданих информација и пласирања толико дезинформација, полуинформација и непровјерених информација долази и због тога што је ово потпуно нова ситуација за човјечанство, које се први пут сусреће с вирусом који је захватио цијели свијет, те је много и непознаница.

Ни научници „нису начисто“

Проблем је, каже, то што ни научници „нису начисто“ у вези са овим вирусом, па ни објашњења и информације које долазе до јавности нису увјерљива.

– Било би добро да стручњаци епидемиолози и инфектолози изађу и да само прочитају оно што у уџбеницима пише, односно да јасно народу, рецимо, кажу зашто се у одређеној ситуацији проглашава ванредно стање и уводе рестриктивне мјере, а у другим не. Пуно би мање било дезинфомација и стварања те нетрпељивости када би само оно што наука каже јасно и децидирано изнијели у јавност. Када то изостане, све је више сумње у јавности, све је више неповјерења и људи реагују готово у афекту, дефанзивно и на начин да критикују сваку њихову информацију, па чак и оне које им могу бити корисне и које су адекватне и правовремене. Ако томе додамо силне приче о нетранспарентним набавкама опреме, лијекова и респиратора, људи губе повјерење не само у институције, већ што је веома погубно, у науку уопште – сматра Бубоњић.

Противрјечности

Код нас је расту неповјерења допринијела и чињеница да и понашање надлежних, али и утицајних људи, није било усклађено с њиховим изјавама.

– Имали смо, рецимо, у Србији и Хрватској елемент избора који је утицао на изјаве. У Србији имате чланове стручног тима који дају врло опречне изјаве, једни друге демантују и то људе збуњује. С друге стране, доводи у сумњу и питање њихове компетенције. Много тога је и олако изречено, као то да је сасвим у реду да гласате, да то није велика опасност, или да допустите дерби с 20.000 људи. Када имамо те неусклађености и противрјечности, а сама корона је таква да постоји велика доза непознанице, повјерење се лако пољуља. Код нас су надлежни били поприлично уједначени и није било таквих искакања, тако да је код нас мало веће и повјерење, али са друге стране, ми смо навикли да се ослањамо и гледамо према Србији. Више смо склони да вјерујемо њима, посебно када су у питању љекари – истиче психолог Слађана Цвјетковић.

Додаје да је посебан проблем понашање јавних личности, које су у овој ситуацију правиле журке и „преболијевале“ корону за пет дана.

„Навикли смо да неко мисли за нас“

– На почетку пандемије су наступи струке били врло драматични, у смислу да нас очекује нешто непознато, што нас угрожава и постоји шанса да то угрози здравствени систем. И саме мјере су биле много репресивније у смислу заштите здравља, а држава је бринула о нашем здрављу, па смо имали препоруке, забране кретања и слично. Онда је то наше прво искуство било да смо доста добро прошли, избјегли италијански сценарио, а захваљујући и тим мјерама заштите. То нас је некако опустило у смислу да се човјек, ипак, може заштитити. Међутим, и укидање мјера је дошло лако и брзо у односу на наша очекивања, па је и то збунило људе, а довело и до сумње да ли је све то било баш толико опасно. Све то утиче на људе. Сада имамо нову ситуацију, да је одговорност за наше здравље с државе пребачена на нас лично, а то нам је опет ново, јер смо ми навикли да други брину о нама. Ми смо такво поднебље да смо навикли да неко размишља умјесто нас и да пребацујемо одговорност на лидере – описује Слађана Цвјетковић.

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img