Пријаве корупције заврше у прашњавим ладицама

Број пријава за корупцију у БиХ је у континуираном опадању па је тако у 2017. години било 130 пријава за корупцију, лани 116, а у првих седам мјесеци ове године 68, потврдили су за “Независне” у Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ.

“Оно што је посебно индикативно јесте чињеница да је број пријава, генерално посматрајући, веома мали с обзиром на веома раширену перцепцију грађана о распрострањености корупције у БиХ”, истакли су у Агенцији.

Упозорили су да је корупција постала друштвена вриједност, односно начин живљења у БиХ, те да највише поражава чињеница како се против ње у БиХ ништа значајно не може предузети.

Нагласили су да непроцесуирање казнених дјела тзв. високе корупције те немогућност ефикасне заштите пријавитеља корупције све више одвраћају потенцијалне пријавитеље, а процесуирање казнених дјела ситне корупције, како кажу, нема ефекат какав би евентуално имало процесуирање казнених дјела високе корупције.

“Изражен непотизам, клијентелизам, кронизам и други појавни облици корупције, нарочито у оквиру рада јавних институција, имају за посљедицу све већи одлазак младих и образованих људи из БиХ, због чега је осјетна потреба за радном снагом и кадровима, нарочито у раду приватних предузећа”, закључују у Агенцији.

Сматрају да је један од разлога континуираног пада броја пријава за корупцију тај да грађани нису довољно охрабрени да пријаве корупцију или тај што је једноставно прихватају као начин живљења.

“Према пријавама које је запримила Агенција у протеклој години најзаступљенији коруптивни облици понашања су у институцијама са јавним овлаштењима на свим нивоима власти (51 пријава), те у правосудним институцијама (39). Поражавајућа је чињеница да су управо они који би требало да се боре против корупције њој највише подложни”, казали су у Агенцији те додали да би ово требало да буде аларм свима да се покрену по питању корупције.

Тања Топић, политичка аналитичарка, сматра да је пад броја пријава корупције логичан јер, како каже, сви видимо да се ти случајеви ријетко, готово никако не процесуирају.

“Откривање корупције завршава на новинским ступцима и у прашњавим ладицама. Сви који би је пријавили питају се – зашто? У нашем друштву је то постало бесмислено јер немамо епилог”, истакла је Топићева.

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime