Политика изнад стручности: Како функционери бирају савјетнике

Недавна исхитрена реакција двојице чланова Предсједништва БиХ на лажну изјаву хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић, као и ранији гаф предсједнице Српске и српског члана Предсједништва БиХ, који су у посјету примили лажног вијетнамског милијардера, отворило је расправу у јавности шта уопште раде њихови савјетници и ко све данас може бити савјетник.

Чести гафови високих функционера у јавности стварају слику да, или имају савјетнике који не раде свој посао, или су на тим мјестима нестручне особе. Ако се узме у обзир да неки функционери имају и по 10, па чак и 20 савјетника, онда се с правом поставља питање да ли се приликом њиховог именовања уопште води рачуна о стручности или се на та мјеста постављају страначки војници, чисто да би се ухљебили.

Аналитичари упозоравају да непримјерене реакције или потези наших високих функционера стварају слику о њима као о потпуним политичким аматерима, чиме умањују сопствени кредибилитет пред домаћом и међународном јавношћу.
Партијски војници

Иако увијек има изузетака, политички аналитичар и психолог Ибрахим Прохић истиче да добар дио савјетника уопште није стручан нити способан за посао за који су ангажовани.

– Добар дио савјетника је парада и превара. Често се код њиховог именовања не води рачуна о стручности, односно да су експерти у одређеној области, већ да су партијски војници. Обично се ти страначки послушници послије избора награде за свој ангажман у партији – каже Прохић.

Истиче да понекад није проблем само у савјетницима, већ и у онима који их именују на та мјеста. Постоје примјери функционера који су, како наводи Прохић, превише самољубиви и не слушају ничије савјете. Тако је својевремено један од бивших начелника Тузле имао чак 12 савјетника, а да трагедија буде већа, како појашњава Прохић, није слушао савјете ниједног од њих, већ су они морали да слушају њега.

– Својевремено су ми причали неки стручњаци за политички маркетинг да их је један од бивших дугогодишњих предсједника СДП БиХ ангажовао пред изборе да му направе маркетинг за кампању. Када су дошли код њега он им је почео дијелити лекције и сугерисати шта требају да раде. То само показује да постоје и они који мисле да су најпаметнији и стручњаци за све области, те не желе никога да слушају – каже Прохић.
Компетенција

Он, међутим, истиче да проблем нестручности и некомпетентности не постоји само када су у питању савјетници, већ и функционери. Према Прохићевим ријечима, тешко да би тест компетентности прошли и бројни министри, директори и слично. Наводи да се не може у једном моменту бити министар саобраћаја, у другом министар правде, а у трећем, на примјер, министар здравља, а код нас се тако нешто дешава.

– Када бисте направили анализу министара и колико је њихова темељна струка неспојива с министарством на чијем се челу налазе, онда бисте дошли до потврде да компетентност није критеријум. Невриједности су заузеле мјесто вриједностима – каже Прохић.

Додаје да је БиХ царство некомпетентности, јер у Европи не постоји ниједна земља у којој особе с тако мало компетенција и способности, знања и рада, могу заузимати тако висока мјеста у друштвеној и државној хијерархији.

Покондиреност

Политички аналитичар Марко Шука истиче да се генерално не води много рачуна о струци, не само када су у питању савјетници, већ и други функционери. Међутим, он истиче да то није нешто што се дешава само у посљедњих пар година, већ је то нешто што код нас има дугу традицију.

– Бранислав Нушић је у својим дјелима исмијавао нестручност и покондиреност наших функционера, што само показује да се нисмо много удаљили од тог периода. Врло је тешко искорачити из те неке матрице. То је дио политичке културе овог простора, али и опште друштвене и социјалне културе – наводи Шука.

Сматра да код нас одавно није битна струка, већ да ли имамо „негдје неког свог, ко ће нас прогурати на неко мјесто“. Шука истиче да то није својствено само у политици, већ и свим другим браншама.

– Имамо факултете на којима дјеца замјењују родитеље на њиховим мјестима, или примјере да дјеца докторирају код родитеља, или им једно од родитеља буде ментор. Могу се наћи и примјери да у болници раде заједно отац/мајка и дијете и слично. Ако се, дакле, академске титуле дијеле свакако, због чега очекивати да политика буде другачија – упитао је Шука.

Он је додао да, с друге стране, имате и оне који не слушају савјете струке, без обзира колико они добронамјерни били. Шука каже да то није само својствено БиХ, већ и неким другим државама.

– Мислите да амерички предсједник Доналд Трамп слуша у свему своје савјетнике, поготово када пише по Твитеру разне поруке? Чисто сумњам – истиче Шука.
Нестручан кадар

Да није увијек проблем у савјетницима, већ да се по партијским линијама запошљава нестручан кадар и на друге јавне функције, раније је упозорио и резидентни представник ММФ у БиХ Франциско Пароди, који је казао како БиХ има више од 550 предузећа у државном власништву која запошљавају више од 80.000 радника, али је само половина тих предузећа ликвидна.

Колико се струка код нас уопште не уважава недавно је указао и политички и економски аналитичар Жарко Папић, наводећи да смо протеклих година имали прилику да се увјеримо како нестручни кадрови девастирају јавне службе, од образовања и здравства, преко привреде и запошљавања, до спорта и културе.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime