И Џаферовић дао 15.000 КМ за Јахићев рјечник који вријеђа Србе

Институције Босне и Херцеговине наставиле су да финансирају спорни “Рјечник босанског језика” па је тако Шефик Џаферовић, бошњачки члан Предсједништва БиХ, Џеваду Јахићу, аутору овог рјечника, из буџетске резерве одобрио 15.000 КМ.

“Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2019. годину у износу од 15.000 КМ проф. Џеваду Јахићу на име подршке за израду 10. и 11. тома ‘Рјечника босанског језика’. За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора БиХ, а уплату ће извршити на рачун проф. Џевада Јахића”, наводи се у Одлуци о интервентном кориштењу буџетских средстава објављеној у “Службеном гласнику БиХ”.

Овај, како су га многи оцијенили, скандалозни рјечник кроз неколико објашњења безобразно и најпримитивније вријеђа припаднике српског народа. Примјера ради, у једном од томова тог рјечника, Јахић ријеч “ђикан” описује и тумачи као “сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког поријекла, који је генетски четник”, а овај термин додатно је објаснио примјером “поклаше нас ђикани”.

И раније из институција БиХ Јахић је добијао новац за свој рјечник па му је тако и бивши бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић најмање два пута давао новац, и то једном 7.000 КМ, а други пут 10.000 КМ.

“То се понавља сваке године. Ми смо кроз Комисију за финансије и буџет парламента БиХ раније покушавали да члановима Предсједништва БиХ, предсједавајућем Савјета министара БиХ и његовим замјеницима укинемо право да на тај начин додјељују и новац из буџета, али није било спремности да се то укине. Има у тој расподјели још спорних одлука и увијек се то само констатује и понавља се и идуће године”, рекла је за “Независне” Душанка Мајкић, делегат Клуба Срба у Дому народа БиХ.

Када је ријеч о “Рјечнику босанског језика”, Бошњачка академија наука и умјетности (АНУ БиХ) донијела је одлуку о изради новог правописа “босанског језика”, а на челу стручног тима нашао се Јахић. Тада су углавном српски лингвисти поручили да у рјечнику не може бити емоција и да се такве публикације не раде под наводницима и ономе шта је некоме драго. Јахићев рјечник оспорили су и неки лингвисти Бошњаци, па је тако Митхад Риђановић рекао:

“Са гледишта науке, то је смеће. Ја чак мислим да је то превише буре изазвало.”

Касније је и сама АНУ БиХ затражила да се ни под којим условима и ни у каквој формулацији више не наводе као покровитељи рјечника, наводећи да су Јахићеви поступци “озбиљна повреда, не само правних, него и етичких норми у области науке и издаваштва”.

Поред “ђикан”, у Јахићевом рјечнику спорни су и појмови као што је “балванград” који описује као “динарска босанска насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и слично”, док “балванградски” менталитет описује као сиров, динарски, углавном онај православни рурални. Ту је и ријеч “четник” коју рјечник описује као “припадника српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом”, а ријеч “четникуша” објашњена је на начин да се ради о припадници српске војске, Српкињи у БиХ склоној националној мржњи и нетрпељивости.

Професори српског језика и српски лингвисти још раније осудили су израду “Рјечника босанског језика” за који су тврдили да распирује мржњу те да се ради о исполитизованим идејама које се настоје наметунути као научне уз помоћ фалсификата.

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime