Београд-Сарајево: Србија почиње градњу аутопута, БиХ тапка у мјесту

Иако је Србија урадила све што је потребно за почетак изградње аутопута Београд – Сарајево и по најавама би у тај посао требало да уђе у току љета, Босна и Херцеговина, како ствари стоје, тапка у мјесту.

Наиме, у информацији о активностима које се предузимају на изградњи ове саобраћајнице, која је у посједу “Независних” и о којој је јуче требало да расправља Вијеће министара, али није пошто је скинута с дневног реда и расправа о овоме је пролонгирана за наредну сједницу, не стоји ништа ново с обзиром на то да од онога што је парламент БиХ захтијевао и што је договорено да се уради – ништа није реализовано.

У закључку Министарства саобраћаја и комуникација БиХ стоји приједлог да се усвоји информација тог министарства о активностима које је потребно предузети у циљу реализације пројекта изградње аутопута/брзе цесте која ће спојити два главна града, да се задужује ово министарство да обавијести надлежно министарство Републике Србије да предложена локација међудржавног моста преко ријеке Саве на подручју Раче/Сремске Раче није у супротности с одговарајућим просторним плановима у БиХ и да су испуњени услови за наставак активности на покретању поступка ради закључивања билатералног споразума о изградњи моста. Такође, задужује се Министарство безбједности БиХ да покрене активности на закључивању билатералних споразума којима ће се дефинисати локација/е и одредити категорија граничног прелаза на локацији Рача/Сремска Рача.

Подсјећамо, унутар БиХ постигнут је договор о будућој траси аутопута којим би се повезали Београд и Сарајево, а усаглашено је да она иде од Раче, преко Бијељине, Брчког те да се од Лончара спушта према Тузли и даље према Сарајеву, а затим да у профилу брзе цесте иде преко Пала, Рогатице до Вишеграда, са конекцијом за Горажде.

Овај пројекат, према неким процјенама, коштаће око три милијарде еура, а на трасама ће бити неколико десетина тунела, мостова… Србија је већ одредила своје руте. Прва је од Пожеге до Котромана, чија је вриједност процијењена на 830 милиона еура, а друга је између Кузмина и Сремске Раче процијењене вриједности 210 милиона еура и дужине 17,5 километара. Од Раче до Бијељине, Српска би требало да изгради око 17 километара аутопута.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, рекла је да радови на дионици од Сремске Раче до Кузмина треба да почну овог љета.

“Пројекат изградње аутопута Београд – Сарајево важан је за Србију и за регион”, рекла је Михајловићева након разговара са турским амбасадором у Србији Танжуом Билгичем.

Парламентарци с којима смо разговарали сматрају да је то све још давно требало завршити, јер се стиче дојам неозбиљности, с обзиром на то да је планиран и састанак на високом нивоу представника БиХ, Србије и Турске.

Лазар Продановић, делегат СНСД-а у Дому народа БиХ и посланик у прошлом сазиву Представничког дома БиХ, истиче за “Независне” да је све то што се дешава и што се не ради на експропријацији земљишта веома неозбиљно и да угрожава инвестицију.

“Србија је спремна. Они су све завршили и могу да почну с реализацијом, а ми још нисмо ни документацију завршили. Све то показује колико неозбиљно схватамо инвеститора, у овом случају Турску”, каже Продановић. Додаје да је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ, већ говорио у Бијељини шта је потребно како би се завршила експропријација земљишта.

“Чак је било ријечи и о састанку на највишем нивоу (Ердоан, Вучић и Додик), али је потребно да се почне радити”, каже Продановић.

Саша Магазиновић, посланик СДП-а у Представничком дому БиХ, каже да не зна шта би рекао на све ово, изузев да је то још један доказ нерада Вијећа министара.

“Наше Вијеће министара је најлакше описати ако се каже: ‘Пуно приче, мало рада'”, истиче Магазиновић за “Независне”.

Усвојили извјештај о свом раду

Вијеће министара усвојило је јуче, између осталог, Извјештај о свом раду за 2018. годину у којем се наводи да су еуропске интеграције, економски развој, јачање владавине права, као и међународна сарадња били у фокусу рада у прошлој години.

Одржана је 41 сједница, од чега су четири биле ванредне, на којима је разматрано 1.026 тачака дневног реда, те су припремљена и урађена 1.092 закључка. Утврђено је девет приједлога закона те седам стратегија и акционих планова, уз усвојених 285 информација из различитих области. Вијеће министара у протеклој години донијело је 248 одлука, те утврдило 52 приједлога уговора, споразума, протокола и меморандума.

 

 

 

 

(nezavisne.com)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime