Европска унија због актуелних дешавања на глобалном нивоу покушава у посљедњих неколико мјесеци да убрза процесе европских интеграција на просторима западног Балкана, те није нереално очекивати да БиХ 15. децембра на наредном Самиту ЕУ буде додијељена и једна врста “климавог”, односно условног кандидатског статуса за чланство у овој заједници.
Истакао је ово за “Глас Српске” магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа коментаришући поруке које су се могле чути са недавно одржаног самит лидера ЕУ и западног Балкана у Тирани, на којем је од стране европских званичника потврђена “потпуна и недвосмислена опредијељеност Брисела перспективи чланства западног Балкана у ЕУ”.
– Сумирајући посљедње дипломатске иницијативе, може се закључити како је циљ да направе један политички и економски оквир како да балканске земље, значи и БиХ, ставе под своје окриље и обезбиједе да на овим просторима не буде више никаквих сукоба. Да влада мир – наводи Калужа.
Због тог га, како каже, нимало не би изненадило уколико би на наредном самиту 15. децембра БиХ био додијељен кандидатски статус за улазак у ЕУ.
– Присјетимо се само постизборних изјава ОХР-а. Тада је из ове институције саопштено како први и основни задатак домаћих политичара треба да буде што брже формирање власти на свим нивоима како би БиХ стекла услове за добијање овог статуса – додао је Калужа подсјећајући на сличне изјаве и предсједнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, европског комесара за проширење Оливера Вархељија, али и њемачког канцелара Олафа Шолца, који су истакли да је, уколико у БиХ буде убрзан процес формирања власти, такав један сценарио могућ.
И професор међународних односа Жељко Будимир каже како га не би нимало зачудила једна таква одлука Брисела, јер је ЕУ у овом тренутку због ситуације у свијету спремна на далеко веће уступке него раније.
– Могуће је свашта, али исто тако треба знати да ЕУ више није пријемчиво мјесто за остваривање разних политичких и економских погодности. Значи, на све то не треба гледати ни са каквом великом еуфоријом. Уколико до тога ипак дође, онда треба да гледамо како да заштитимо српске националне интересе, како на Косову, тако и у БиХ. Ти интереси морају бити заштићени свим могућим уставним механизмима и морају бити изнад ЕУ – поручио је Будимир.
За разлику од Калуже и Будимира, политиколог Александар Павић сматра да самит лидера ЕУ и западног Балкана у Тирани не представља никакав искорак ка европској заједници. Како је истакао, било је само много лијепих ријечи, много обећања, али и више очекивања и захтјева.
– ЕУ је на овај начин хтјела да јавно покаже да јој је стало да западни Балкан приближи себи иако нема апсолутно никаквих гаранција нити доказа да ће ико више бити примљен у ЕУ. И онда се нуде примамљиве замјене за то у смислу неких фондова за помагање у вези са стварима које су искључиво у интересу ЕУ, миграције и прелазак на зелену агенду – закључио је Павић додајући да се иза растућих цифара директне помоћи крије намјера да се и на овај начин западни Балкан још чвршће повеже са ЕУ.
И политички аналитичар Стевица Деђански сматра како овакви и слични састанци немају готово никаквих ефеката те износи мишљење да се ради о “класичној куповини времена”, али и да земље региона, да не би навукле бијес тих и даље моћних западних земаља, треба и даље да иду ка ЕУ иако их, како је увјерен, никада неће примити.
Декларација
Русија је на самиту у Тирани у коначном тексту европске декларације означена као главни кривац за економску и енергетску кризу, уз констатацију да је због тога неопходна заједничка борба против руског негативног утицаја. Иако су поједини европски званичници саопштили да су Србија и БиХ подржале коначни текст овог документа, предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и предсједник Србије Александар Вучић су то одмах демантовали. Како је појаснила Цвијановићева, она у Тирани није потписала никакав документ те да, када је ријеч о санкцијама Русији, њих неће увести Српска. Сличан став изнио је и Вучић наводећи да он ову декларацију није писао, ни потписао.
(glassrpske.com)
