Велика Британија у петак ће постати прва земља која напушта Европску унију, након три и по године мукотрпног бракоразводног процеса.
Неки ће то прославити, други бити тешка срца. Брегзит, процес који је изазвао дубоке подјеле у земљи, од чланова породице до заступника у парламенту, наступа у петак у 23 сата по мјесном времену, односно у поноћ по средњоевропском.
Између Британије и осталих 27 земаља све друго тек треба договорити. Усаглашени разлаз тек је почетак преговора о уређењу будућих односа.
Упркос свом труду најсрчанијих евроскептика, Биг Бен ће у петак остати тих. Његовом звоњавом се Брегзит славити неће, али ће у Даунинг Стриту бити освијетљени сат који одбројавати вријеме до разлаза.
Ватрени заговорник Брегзита, премијер Борис Џонсон навече ће се обратити нацији.
Он се сада представља као ујединитељ земље и говори како је вријеме да се сви, гласали за Брегзит или не, заједно окрену будућности. Та му задаћа неће бити лака јер су шкотски, велшки и сјеверноирски парламенти одбили његов закон о Брегзиту.
Џонсон је на чело владе стао крајем јула и успио у ономе у чему његова претходница Тереза Меј није. Договорио је с Бриселом неке измјене у споразуму о Брегзиту, отклонио опасност повратка физичке границе у Ирској и захваљујући великој већини оствареној на пријевременим изборима у децембру, незабиљеженој још од времена Маргарет Тачер, лагано га провео кроз парламент.
Закон је краљица Елизабета II. потписала 23. јануара, осам дана прије судбинског датума.
За крај 47 година дугих односа Британије и Уније остала само још једна формалност. Споразум морају потврдити заступници у Европском парламенту који ће то учинити у сриједу.
Симболичан датум
Датум одласка, 31. јануара, заправо је углавном симболичан јер ће се мало тога у стварности промијенити. Споразум о разводу предвиђа прелазно раздобље, до 31. децембра, до када двије стране морају усагласити будуће односе, посебно трговинске. До тада ће Британија примјењивати европска правила, али неће имати право гласа.
“Морамо имати на уму да Брегзит није готов. Заправо Британија улази у много дужу фазу Брегзита”, каже политички аналитичар са универзитета у Сареју Сајмон Ашервуд.
Знак да ипак почиње ново доба именовање је амбасадора ЕУ-а у Британији, Португалца ХоааВалеа де Алмеиду, који је ту дужност већ обављао у Сједињеним Државама. Он преузима посао 1. фебруара.
Борис Џонсон преговоре о будућим односима жели закључити што прије и одлучно одбија продужење прелазног раздобља. Неколико је пута рекао да жели споразум сличан ономе какав ЕУ има с Канадом. Брисел прелазно раздобље сматра прилично кратким и не гаји Џонсонов оптимизам да ће све бити договорено у рекордном року.
Осим трговинског, потребни су споразуми о многим и за Британију кључним стварима попут рибарства, размјене података и финансијских услуга.
“У једанаест мјесеци је то једноставно немогуће”, тврди Фабиан Зулиг, главни економиста Јуропиан Полиси Центра. “Најбоље што се може учинити врло је базични споразум”.
Главни европски преговарач Макл Барниер надавно је казао да се у том оквиру може остварити једино “витални минимум”.
Лондон у исто вријеме жели испреговарати властите споразуме о слободној трговини с другим земљама, посебно са Сједињеним Државама. Председник Доналд Трамп недавно је у Лондону најавио “сјајан” споразум с Британијом.
Преговори би, међутим, могли бити тешки јер је Лондон најавио да ће задржати дигитални порез упркос америчком негодовању.
Амерички државни секретар Мајк Помпео долази у Лондон 29. јануара како би се састао с Џонсоном, потврдио “посебне односе” и разговарао о томе “како их продубити након Брегзита”.
(N1)
