Пандемија вируса корона неће трајати вјечно. Вјероватно ће наставити нестајати како се приближава својој трећој години, поновно ће се појављивати с новим сојевима, а затим јењавати пред вакцинама, епидемиолошким мјерама и прилагођавањем људског понашања.
Међутим, чак и ако се вирус никада не искоријени, имунитет ће се побољшати и свијет ће на крају моћи живјети са вирусом корона. С тим се стручњаци углавном слажу.
“Велика већина стручњака за заразне болести већ више мјесеци сматра да САРС-ЦоВ-2 неће нестати. Унуци наших унука и даље ће се заразити овим вирусом. Али ковид као болест постаће дио наше историје, а инфекција ће се претворити у само још један узрок прехладе”, рекао је за ЦНН Паул Хантер, професор медицине на Универзитету Еаст Англиа у Великој Британији.
Када ћемо стићи до тога?
Постоји, међутим, далеко важније питање, на које је одговор фрустрирајуће недостижан – колико ће времена требати да се стигне до тога? А тај одговор не зависи о срећи, он је, барем добрим дијелом, у нашим рукама. Пандемије нестају из вида као резултат људских напора као што су развој вакцина, праћење контаката, геномска анализа, мјере сузбијања и међународна сарадња. Укратко, свијет има алате за што бржи крај пандемије.
Проблем? Чак и након 20 мјесеци, ти алати се не користе најбоље.
“Ово је главни проблем, никад није постојао план и још увијек не постоји план на глобалном нивоу. Нисмо добри у суочавању с глобалним кризама као свијет, немамо инфраструктуру, водство или одговорност”, рекла је Андреа Тејлор, помоћница директора Дуке Глобал Хелт Института.
Неке су земље боље прошле са ковидом од других. Али како би се убрзао крај, безбројни стручњаци, укључујући Тејлор, позивају на нови, глобални приступ, посебно када су у питању вакцине, лијечење и размјена информација. Такви напори најбољи су начин за брзо окончање пандемије и ако се то не догоди, људи у сваком ћошку свијета и даље би могли живјети у сјени вируса корона и након 2022. године.
“Знали смо што ће се догодити ако заузмемо овај националистички приступ, али смо то ипак учинили. И сад живимо с посљедицама тога”, рекла је Тејлор.
Свијет има арсенал који му може помоћи у окончању пандемије
Ако свијет има арсенал који му може помоћи у окончању пандемије, најважније оружје у њему је очито.
“Први алат који имамо је вакцина”, каже Роберто Буриони, професор микробиологије и вирологије на Универзитету Сан Рафаел у Милану.
Развој неколико вакцина, од којих су сва врло учинковита у заустављању тешких болести и корисна у спречавању преноса вируса, био је заиста јединствен. Претходни рекорд за појављивање на тржишту био је четири године, али пандемија вируса корона срушила је сва очекивања и поновно поставила златни стандард на том пољу. Лако је видјети колико су дозе вакцина кључне за концепт завршетка пандемије.
“Како се све више људи зарази, вакцинише и поновно зарази, тежина болести ће постепено опадати због накупљања имунитета, то је теорија”, рекао је Хантер за ЦНН.
Ипак, није довољно само имати вакцине, мора се подијелити што је могуће већем броју људи, онолико пута колико је потребно. Чак и у развијеним земљама у којима доступност вакцина није проблем, постепено слабљење имунитета, преносивост нових сојева и џепови скептицизма вакцина јасно су показали да су потребне јако високе стопе покривености како би се спријечили таласи инфекција.
“Требали бисмо постићи широку имунизацију. Један могући сценариј је да ће вирус остати с нама, али неће направити велику штету ако успијемо вакцинисати огромну већину људи”, рекао је Буриони.
Вакцинација дјеце и бустер дозе?
Осим сталних напора да подстакну невакцинисане људе да приме прву дозу, богатије земље сада имају два главна смјера у својим стратегијама вакцинације: вакцинација дјеце школске доби и допунске дозе – онолико колико се покаже потребним за одржавање високе заштите.
“Вакцинисање дјеце могло би имати огроман утицај на будућност”, рекао је Буриони.
Примјена вакцине у школској доби све се више шири у великом дијелу свијета, а у САД је Агенција за храну и лијекове недавно одобрила Фајзерову вакцину за дјецу у доби од пет до 11 година. Велика Британија је у четвртак објавила договор о куповини 114 милиона додатних доза Фајзерове вакцине за својих 67 милиона грађана за 2022. и 2023. То је потез за који се очекује да ће га многе развијене земље предузети док се припремају за будућност у којој ће се вакцина примјењивати готово редовно.
“Не знамо колико ће нам додатних доза требати, али ово је проблем логистичке и економске природе”, додао је Буриони.
Тако је барем у развијеним регијама свијета. Но, свијет је добио довољно доказа да ће вирус корона остати пријетња било гдје и било коме све док не буде посвуда под контролом, а стручњаци упозоравају да су потребне драматичне акције за постизање тог циља.
Појава омикрон соја у супсахарској Африци, гдје су стопе вакцинисаних ниске, још једном је указала на важност стратегије за вакцинисање сиромашнијих земаља. Проблем? Не постоји, упозоравају неки стручњаци.
“То нису само џепови, велики дијелови свијета имају неприхватљиво ниску покривеност вакцинама”, рекла је Тејлор.
Велике разлике између богатих и сиромашних земаља
Према подацима Свјетске здравствене организације (WHO), мање од осам одсто људи у земљама с ниским дохотком примило је барем једну дозу вакцине против вируса корона. У међувремену, 63,9 одсто људи у земљама с високим дохотком примило је барем једну дозу. И у Европској унији и у САД око 70 одсто људи примило је барем једну дозу.
Потенцијалне посљедице те неједнакости су очите – све су нове, глобално проблематичне варијанте вируса први пут откривене на мјестима која су искусила велике и неконтролисане епидемије и гдје је покривеност вакцинама била ниска – алфа у Великој Британији прошлог децембра, делта у Индији у фебруару и омикрон у супсахарској Африци.
“Неједнакост у покривености вакцинама продужиће пандемију”, рекао је Мишл Хед, виши научни новак за глобално здравље на Универзитету Саутхемптон.
“Најбољи начин да будете себични је бити несебичан. Морате осигурати вакцине цијелом свијету”, инсистирао је Буриони.
Рјешења су мање очита, али нису изван домета. Прво, потребно је повећати и устабилити понуду вакцина, пише ЦНН. Програм СЗО за размјену вакцина Ковакс у септембру је прогнозирао да ће земљама у развоју бити достављено 25 одсто мање доза него што се раније очекивало.
“Тренутно су разлике огромне, неке земље не добијају ништа три мјесеца, а онда одједном добију милионе доза. Снабдијевање мора доћи на предвидљив и поуздан начин”, указује Тејлор за ЦНН.
Хед, који је објавио истраживање о снабдијевању вакцинама у Гани прошле године, додао је да су вакцине која стижу преко Ковакса често биле близу истека рока трајања и нису била попраћена потребним замрзивачима или опремом за превоз током цијелог раздобља до земље одредишта. Позвао је на стварање нових центара за производњу вакцина у Африци како би се успоставио поузданији проток.
СЗО критикује
СЗО је окривио недостатке у једној фабрици Џонсон и Џонсон за промашена очекивања од Ковакса у септембру, а кашњење у индијској фабрици која развија вакцине астразенека изазвало је проблеме с снабдијевању у Великој Британији и ЕУ у првим мјесецима 2020. године, показујући драматичан учинак који само један погон може имати на глобалну дистрибуцију.
“Снабдијевање мора бити повезана с финансијском подршком како би се осигурало да те дозе дођу до људи”, додала је Тејлор.
Богатије земље такође би требале финансирати истраживања и помоћ и на терену земљама у којима се вакцине не дистрибуишу брзо, сложили су се Хед и Тејлор.
“Постоји недостатак јасних података о томе шта се догађа на нивоу земаља у супсахарској Африци”, рекла је Тејлор.
То је проблем који покушава ријешити Дукеова платформа глобалне одговорности за вирус корона, с којом Тејлор сарађује. Ова иницијатива пружа анализу трендова и препрека у сиромашнијим земљама у којима је увођење вакцина успорено. Развијене земље такође би требале водити својим примјером.
Хед је рекао да су учесници његове студије у Гани видјели како је западни свијет поступао с вакцином астразенеке на које се Ковакс највише ослања, али које је претрпјело неколико удараца током увођења у Европи. То укључује бројне земље које су обуставиле примјену доза астразенеке у марту због забринутости за крвни угрушак. Европско регулаторно тијело за лијекове касније га је прогласило сигурним за употребу, али је повјерење било нарушено.
Оклијевање с вакцинисањем међу учесницима његове студије повећало се након тих проблема и пауза у увођењу вакцина у Европи, истиче Хед: “Оно што видимо и радимо на глобалном сјеверу у вези с вакцинама види се и чује у другим дијеловима свијета.”
Одговорност лидера
Но, прије свега, стручњаци позивају на одговорност лидера.
“То је слично ономе с чиме се суочавамо код климатских промјена, имамо вође нација, али заправо немамо глобалне лидере. Немамо глобалну одговорност”, рекао је Тејлор.
Националне мјере су још увијек од виталног значаја јер се пандемија све више приближава завршној фази, сматрају стручњаци. Таласи ће и даље погађати различите нације у различито вријеме, а земље ће морати радити у оквиру властитих искустава и способности, сматра Хед. То би могло значити да ће неке мјере за сузбијање вируса корона бити дуготрајне.
“Као појединци, требали бисмо и даље штитити себе и људе око себе кроз маске, социјалну дистанцу и вакцинисање”, рекла је Ана Гарсиа, професорица превентивне медицине и јавног здравља на Универзитету у Валенсији у Шпанији, земљи која је постигла високу стопу вакцинисања, али је задржала правила о маскама.
“Дуго смо разговарали о глобализацији у трговини, финансијама и туризму. Ова пандемија изгледа као тест. Озбиљно захтијева од нас да се понашамо као у глобалном свијету”, рекла је Гарсиа.
Тај осјећај поновили су свјетски лидери, али стручњаци кажу да акција није услиједила. Недавне су забране путовања у Јужну Африку и друге оближње земље након појаве омикрон соја подијелиле научнике. Јужноафрички предсједник Кирил Рамафоса пожалио се да су забране неоправдане, а осудили су их УН и СЗО.
“Дубоко ме забрињава што су те земље сада кажњене због тога што раде исправну ствар”, додао је у сриједу главни директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.
Стручњаци позивају земље да се удруже
“Постоји врло стваран ризик да их оно што сада радимо обесхрабрује да изађу с подацима о неком сљедећем соју. А сљедећег соја ће свакако бити”, рекла је Тејлор.
Стручњаци позивају земље да се удруже у борби против вируса корона, а не да се раздвоје. Тај позив прихватио је СЗО и ове седмице позвао на глобални споразум како би се избјегле исте грешке у сљедећој пандемији.
“Омикрон показује зашто је свијету потребан нови споразум о пандемијама, наш тренутни систем дестимулише земље да упозоравају друге на пријетње које ће неизбјежно доћи и к њима. У суштини пандемија је криза солидарности”, рекао је Тедрос.
То неће бити лако спровести. Неколико научника упоређивало је то с настојањима и борбом против климатских промјена, што чак и у овом критичном тренутку успоравају конкурентски национални интереси. Али то је приједлог за који многи очајнички желе да се реализује.
“Нека врста обавезујућег правног споразума који ће земље потписати могла би нам омогућити координисани глобални план који нам сада недостаје”, рекла је Тејлор за ЦНН те закључила:
“Никада нећемо успјешно потврдити потребу за алтруизмом. Али с новом епидемијом која пријети свакој земљи, можемо националистички аргументовати потребу да се ствари раде на координисан, глобалан начин.”
(index.hr)
