Незгода у Суецком каналу је показала колико човјечанство зависи о поморском саобраћају, а то смо видјели на примјеру “Евер Гивена”, контејнерског мегаброда који је неколико дана блокирао Суецки канал.
Тај инцидент изазвао је економске штете мјерене у десетинама милијарди долара.
Престанак саобраћаја кроз неки од важнијих канала или тјеснаца, који су крвоток свјетске трговине, неизбјежно значи губитак на времену и материјални губитак због кашњења у испорукама.
Начина да се то избјегне нема јер свака алтернативна рута може значити и седмице кашњења.
Упркос прилично спектакуларном повратку жељезнице која данас поново има примат у копненом превозу терета, ипак је поморски превоз и даље најисплативији те предњачи у количинама превезеног терета.
Поморски је превоз данас увјерљиво најзаступљенија грана саобраћаја, чему је свакако придонијело и ширење глобалне трговине.
Свјетска трговинска организација наводи да се више од 80 одсто свјетске трговине одвија бродовима. Уз пуно веће бродове него прије, поморске су трговинске руте данас и сигурније због примјене нових технологија попут ГПС-а. Као трајне квалитете остају цијена и флексибилност. Поморски превоз у свијету данас највише зависи о пет кључних пролаза – Суецком каналу, Хормушком тјеснацу, Малајском пролазу, Панамском каналу и Босфору и Дарданелима.
Људи канале као средство повезивања или наводњавања копају већ барем 6.000 година, најстарији су датирани у 4000. годину прије Христа, служећи у Месопотамији управо за наводњавање. Канали су имали јако важну, готово незаобилазну улогу у развоју цивилизације. А човјек их је копао и како би повезао два дијела свијета између којих је пут иначе трајао седмицама.
Суецки канал
Један је од тих канала свакако и Суецки канал у Египту који је прошле седмице био једна од главних вијести због ситуације с “Евер Гивеном”. Десет година је трајала градња најкраћег воденог пута између Европе и Азије, његовом је градњом управљао Француз Фердинанд Марие де Лесепс између 1859. и 1869. године. Дуг је 164 км, а с припадајућим додатним каналима укупно 193,3 км. Како бродови имају све дубљи газ, Суецки канал се непрекидно проширује и продубљује. Плован је за бродове корисне носивости до 240.000 тона. Лани је кроз њега прошло 19.000 бродова, просјечно 51,5 дневно, те укупно 1,17 милијарди тона терета.
Панамски канал
Панамски је канал у најужем дијелу Средње Америке, на Панамској превлаци, такође умјетан, спаја Атлантски и Тихи океан, односно Карипско море с Панамским заливом.
И тај је канал градио управо Де Лесепс. Први је брод каналом прошао 1914. године. Током 2015. каналом је прошло 13.870 бродова, с укупно 340,8 милиона тона терета. Приходи од Панамског канала поступно су расли с 0,7 милијарди долара (2000.), на 2 милијарде долара (2008.), до око три милијарде данас.
Хормушки тјеснац
Хормушки тјеснац је најважнија тачка свјетског превоза нафте, тзв. цхоке поинт, мјесто чијим затварањем долази до снажног поремећаја на тржишту. Ријеч је о морском пролазу који спаја Персијски залив с Оманским заливом који лежи између јужног Ирана и Уједињених Арапских Емирата те оманске ексклаве Мусандама.
Колико је геостратешки значајан тај пролаз широк од 39 до 96 км говори и то да њиме пролази око 25 одсто свјетске нафте која се танкерима превози из Персијског залива. Количине нафте које ондје пролазе невјеројатне су, сваки дан 14 танкера превезе 17 милиона барела нафте. Према процјени америчког министарства енергетике, то је 35 одсто свјетског превоза нафте морем. Прије три године та се количина и повећала на 21 милион барела дневно. С обзиром на окружење, није чудно да историја биљежи неколико већих сукоба у том тјеснацу. Танкерски рат између Ирака и Ирана 1984., америчку операцију “Богомољка” 1988., али и рушење иранског путничког авиона Аирбус А300 с 290 путника и чланова посаде. Сам је тјеснац готово редовно тема у контексту америчко-иранских сукоба.
Малајски пролаз
Није ништа мање опасан ни Малајски пролаз између Малезије и Индонезије, али не због компликованих међународних односа, већ због – пирата. Тај око 830 км дуг и до 215 км широк пролаз између Малајског полуострва и острва Суматре у најужем дијелу широк је само 2,8 км. Упркос сталној пиратској пријетњи, то је и даље морски пут с најгушћим саобраћајем на свијету. Говори се о чак 25 одсто цјелокупне свјетске поморске трговине, дневно око 2.000 бродова. Било је већ планова о новим рутама како би се смањио притисак на тај пролаз, али то ће се постићи тек успоставом нових нафтовода и плиновода који ће бити дио кинеског Новог пута свиле.
Босфор
У Средоземљу је изнимно важан пролаз Босфор дуг 31 км, а на мјестима широк само 730 метара. Поготово је важан јер повезује луке Црног мора с онима у Средоземљу. Годишње кроз њега прође 48.000 бродова те је један од најпрометнијих и најкомпликованијих пролаза.
Три пута је прометнији од Суецког те чак четири пута од Панамског канала. Геополитички, Босфор је кључан за Русију чијих чак 38 одсто нафте пролази баш њиме. А слично је и с нафтом из Азербејџана и Казахстана.
(vecernji.hr)
