Još od vremena rimskih patricija vladari, kraljevi, kasnije predsednici, su pred narodom bili besprekorni, bez mana i problema (pogotovu ne zdravstvenih).
Bilo kakva iskakanja u ponašanju na pojedinim nastupima su se zataškavala pod pretnjom potčinjenima, kako ništa ne bi izašlo u javnost. Naravno u apsolutističkim sistemima, nacističke Nemačke, ruskog doba strahovlade Josifa Visarionoviča Staljina ili sad u Severnoj Koreji– Kim Džong Una je to postalo pitanje života a bogami i smrti. Ko izađe sa nedoslednostima, ekscesima ili samo nenamernim ispadima u javnost ili se sazna za neku sramotu iz života vođe ili predsednika.
Ali naravno nove tehnologije, internet, mobilni telefoni, društvene mreže, učinili su da medijski poznate ličnosti budu pod lupom javnosti 24 časa dnevno. Pa tako isplivavaju pojedini sitniji ili krupniji događaji i ispadi, koji nekada ne bi smeli „ni u snu” da se pojave ali su to sada mreže potpuno razotkrile. Dakle, za privatnost kao i sramotu, više nema skrivanja, ni kod poznatih političara.
Naravno da su u ovoj igri „mačke i miša” najzaštićeniji ljudi, u svakom smislu, bezbednosno ali i medijski, zapravo i najpokriveniji znatiželjnim očima čitavog sveta. Svi „gutaju”, sa nesmanjenim apetitom gafove političara i predsednika i tako naravno dolazimo do „kralja gafova” u poslednjih nekoliko godina, a to je američki predsednik Džozef Bajden.
Ne samo da je zaradio „popularnost”, na društvenim mrežama čitavog sajber prostora, već je i uspeo da „samelje” i čuvenu floskulu „da ne postoji negativna reklama”. Jer u slučaju predsednika Amerike, od bilo kakve „reklame” –nije ostalo ništa. U njegovom slučaju, kako kažu stručnjaci, više ne može da pomogne ni čitava organizacija profesionalnih magova ove „mračne veštine” kriznog pi –ara. Jer, ni svo znanje ovog sveta ne može da pomogne u nekim „besmrtnim” trenuciima najstarijeg predsednika u istoriji Amerike– Džozefa Bajdena.
Naime, Džo Bajden kao da se svojski trudi da svoj imidž na najpopularnijim društvenim mrežama potpuno uništi a funkciju predsednika jedne od najjačih zemalje sveta izvrgne ruglu, negativnim komentarima i podsmehu.
Tako više nisu tajna njegovi ispadi u javnosti, na stračkim konvencijama kada se „rukuje” sa nepostojećim saradnicima, iako je sam na bini, potom naravno i nema pojima gde se održava konvencija njegove stranke. Pa tako u državi Ajova pozdravlja vredne ljude Montane ili u Teksasu govori o južnjacima, Meksikancima ili drugim obojenim stanovnicima i pridošlicama u Ameriku kao stožerom zemlje, iako bi trebalo da zna, da je po svim rasnim pitanjima, država Teksas jedna od najradikalnijih i najzatvorenijih u Americi.
Naravno da sve to, pi– ar službe mogu da podvedu pod lapsuse i pravdaju umorom predsednika, koji ima već puno godina za svoju funkciju. Pored padova sa bicikla, pa na stepenicama „er– forsa 1”, predsedničkog aviona ili saplitanje na ulasku u helikopter koji bi trebalo da ga prebaci u Kemp Dejvid– vikend oazu američkih predsednika.
Mora se priznati da na ruku ovom čoveku nisu išle ni okolnosti. Naime, svoje zdravlje je dokazivao u redovnim specijalističkim pregledima koje čitava nacija očekuje sa zebnjom (kod ranijih, istina, mlađih predsednika Amerike nije bio to slučaj) gde je naravno prikazano da je besprekornog zdravlja i britkog uma. Naravno, mnogi su to prihvatili sa skepsom, pogotovu u Evropi i ostatku sveta. Jer, većina ovih nabrojanih Bajdenovih gafova i „sramota” ne mogu da se vide baš na svim programima.Tek na kanalima i podkastima koji objavljivanjem ovakvih sadržaja, slobodni mediji rizikuju stalne probleme sa telima za regulaciju. Sabotažom njihovih sadržaja ili samo najprostijim otvorenim pritiscima, već poznatim alatima „demokratskih zemalja sveta”
To su pre svega, poreski, obično izmišljeni prekršaji ili „iza paravana” skretanje reklamnih para na druga mesta , pod „dobronamernom” pretnjom–„demokratskog mraka”. Ili naravno, zabrane rada slobodnim portalima i kanalima.
Upravo na jednom od takvih necenzurisanih medija osvanuo je zapanjujući video predsednika Bajdena koji bi mogao da se podvede pod „šalu” možda samo jednog „ostarelog čoveka bez kompasa” ali ne i predsednika Amerike. Naime, na jednoj od konvencija, Džozef Bajden upućuje poruku devojčici iz grupe, koje su trebale da uveličaju događaj dolaska predsednika Amerike u njihov grad.
Bajden kaže devojčici:„Ti si jedno seksi dete ali ne govori mami šta sam ti rekao” ( čuvena rečenica kad se mlađi udvaraju devojkama–prim. autora). Kad mu saopšte da se snima razgovor, on odlazi, jer izgleda, nije ni bio svestan šta je izrekao.
Svakoj drugoj osobi bi se pojavila policija na vratima, uz nalog za pretres i hapšenje dok ne dokaže da je sve to bila nesmotrena šala. Ali, u slučaju predsednika Amerike, to je očas isključeno sa mreža, brže bolje minimizarano i pokriveno navodno neukusnom šalom Džoa Bajdena.
Uz sve simpatije za stare ljude koje gajimo i po vaspitanju ali i poštovanju nečije funkcije, morali smo da se upitamo koji su ciljevi onih koji su Džozefa Bajdena isturili, evo već četiri godine, u središte turbulentnih svetskih događanja, čitave serije ratova i svetske nesigurnosti.
Da li je odgovor jednostavan? Nije li to možda, jednom u budućnosti, svaljivanje krivice za pojedine odluke, na ovog starog čoveka, zapravo izlaz iz političkog i ekonomskog ćorsokaka, u vreme menjanja strateških pozicija na svetskoj tabeli uticaja, jednostavnim odgovorom: „Pa to je vreme Džozefa Bajdena, nije moglo ništa da se uradi….”
(politika.rs)
