Ako pokušavate da pijuckate iz flaše u jednom trenutku zateći ćete sebe kao izvijate lice dok vam nesretni čep bode nos ili bradu. Krivac je naravno ono malo plastike koja drži poklopac i ne dozvoljava da se odvoji od flaše.
Odlukom iz Brisela proizvođači su bili prinuđeni da primene novi dizajn na flašicama, a sve to nije urađeno sa namerom da iznervira milione potrošača, nego iz ekoloških razloga. Plastični otpad postaje noćna mora savremene civilizacije.
Najviše kritika, kao i obično, izrečeno je na društvenim mrežama, a jedan korisnik je primetio da je ovo „najgora stvar koja se dogodila čovečanstvu još od uklanjanja priključka za slušalice na pametnim telefonima”.
Direktiva o vezivanju čepova u Evropskoj uniji preložena je još 2018. a zatim službeno usvojena naredne godine. Tada je precizirano da od 3. jula 2024. godine čepovi na svim nepovratnim plastičnim flašama pića od tri litra ili manje moraju da ostanu pričvršćeni posle otvaranja.
Svake godine, kako se procenjuje, u svetu se proizvede oko 400 miliona tona ovog otpada. Plastika se razgrađuje u male čestice, ali nikada u potpunosti ne nestane. Ova mikro plastika može da naškodi okolini, zagađuje okeane i zemlju, a može da uđe i u ljudsko telo, izazivajući zdravstvene probleme kao što su endokrinarni poremećaji, pa čak i rak, piše Indipendent.
Stručnjaci su utvrdili da kada se poklopci odvoje od flaša, često ispadnu ili se izgube, oduva ih vetar ili odnese kiša i završe u rekama koje teku u more. Čepovi su jedan od najčešćih oblika plastičnog otpada koji se nalazi na evropskim plažama.
A oni koji i dospeju do kante za reciklažu, a zatim do pogona za preradu, postaju problem zbog njihovih malih dimenzija.
„Čepovi se filtriraju kroz bubnjeve za mlevenje jer su premali. Svaki predmet manji od pet centimetara u bilo kojoj dimenziji rizikuje da bude izgubljen tokom ovog procesa pregleda materijala, objašnjava Ros Lakdari stručnjak za obnovljive resurse u PA „Konstaltingu“
Ako ovi poklopci ostanu pričvršćeni za nešto veće, manja je verovatnoća da će se izgubiti kao otpad ili završiti u okeanu, gde se mogu da ugroze i divlje životinje, kao što su kornjače i ptice. Nažalost, životinje ih često mešaju sa hranom pa nije ni čudo što je organizacija „Si et risk“ plastične čepove uvrstila među pet najštetnijih vrsta okeanskog smeća.
Mnogi su ovaj plan ocenili kao besmislenim, a brojne multinacionalne kompanije tvrdile su da bi bilo previše zahtevno i skupo napraviti nove poklopce i predlagale da se umesto toga usavrši proces recikliranja.
Međutim, kako je direktiva uvedena, proizvođači pića polako uvode promenu kako bi zahteve. Dakle, privezani čepovi nisu se preko noći pojavile na našim policama. Koka-kola ih je počela prodavati u Evropi 2022. godine. Svaka zemlja propisuje oblik i veličinu kazne za one koji krše ovu plastičnu direktivu.
(politika.rs)
