Podele, unilateralizam i hegemonija su očigledni, ali težnja ka miru, razvoju i saradnji ostaje težnja naroda i duh vremena, poručio je predsednik Kine, dok je ruski lider rekao da dve zemlje žele da se izgradi demokratskiji svetski poredak
Prve reči koje su predsednici Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin, izgovorili tokom jučerašnjeg samita u Pekingu, poput „partnerstvo bez presedana” i „dragi prijatelj”, trebalo je da pokaže bliskost koja postoji između ove dve zemlje i njihovih lidera. Kao da su obojica želeli da poruče da otopljavanje odnosa između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, nakon posete Donalda Trampa prošle nedelje, neće ići na štetu veza Pekinga sa Moskvom.
Kineski vojni orkestar svirao je rusku i kinesku himnu za lidere u centru Pekinga. Deca su mahala ruskim i kineskim zastavama i uzvikivala „Dobro došli, dobro došli!” na kineskom, pre nego što su dvojica lidera ušla u Veliku dvoranu. Nakon toga, topovi smešteni na glavnom kineskom trgu ispalili su nekoliko salvi u čast ruskog lidera.
Si je tokom razgovora sa Putinom poručio da Kina i Rusija, kao glavne globalne sile, moraju da izgrade pravedniji sistem globalnog upravljanja, ističući da odnosi između Rusije i Kine, zasnovani na međusobnom poštovanju i saradnji, donose predvidljivost i stabilnost haotičnom svetu.
„Kao stalne članice Saveta bezbednosti UN i glavne globalne sile, Kina i Rusija bi trebalo, u skladu sa svojim dugoročnim interesima, da postignu nacionalno podmlađivanje unapređenjem sveobuhvatne strateške koordinacije i višeg nivoa kvaliteta, i da izgrade pravedniji i razumniji sistem globalnog upravljanja”, rekao je kineski lider na sastanku, prenosi agencija RIA Novosti.
Naše vekovno prijateljstvo i dobrosusedski kontakti su se još dublje ukorenili u srcima naših naroda”, rekao je Si i naveo da Rusija i Kina zajednički definišu pravac bilateralnih odnosa, koji je zasnovan na poštovanju i uzajamnoj koristi.
„Toliko godina smo zajednički određivali razvoj kinesko-ruskih odnosa, sveobuhvatno partnerstvo i stratešku interakciju zasnovanu na međusobnom poštovanju, pravednosti i obostranoj koristi”, rekao je kineski lider.
On je ocenio da su „u haotičnoj međunarodnoj situaciji, podele, unilateralizam i hegemonija očigledni”, ali da „težnja ka miru, razvoju i saradnji ostaje težnja naroda i duh vremena”.
Istakao je i da su odnosi između Rusije i Kine dostigli sadašnji visok nivo zahvaljujući jačanju političkog poverenja.
„Kinesko-ruski odnosi su postepeno dostigli sadašnji visok nivo zahvaljujući našoj urođenoj nepokolebljivoj volji u procesu jačanja političkog međusobnog poverenja i strateške saradnje”, rekao je Si Đinping.
Prema njegovim rečima, Kina i Rusija pokazuju hrabrost u poštovanju međunarodne pravde.
„Kinesko-ruski odnosi su uspeli da dostignu svoj sadašnji visoki nivo korak po korak zato što su… sa hrabrošću da ostanu mirni čak i kada oko njih besne olujni oblaci, podržavali međunarodnu pravdu i promovisali izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo”, ocenio je predsednik Kine.
On je istakao da je potpisivanje Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji pre 25 godina omogućilo kinesko-ruskim odnosima da brzo napreduju. „Potpisivanje Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije postavilo je institucionalne temelje za dugoročnu dobrosusedsku, prijateljsku i sveobuhvatnu stratešku saradnju, nakon čega su odnosi između dve zemlje postigli skok u razvoju”, rekao je Si Đinping, prenosi Sinhua.
Prema njegovim rečima, Kina podržava produženje Sporazuma o dobrosusedstvu sa Rusijom i spremna je da unapredi saradnju između dve zemlje na osnovu principa uzajamne podrške.
Si je poručio Putinu da su „odnosi Kine i Rusije ušli u novu fazu većeg napretka i bržeg razvoja”.
Si Đinping je rekao da se svet suočava sa opasnošću povratka zakonu džungle, i u tom kontekstu, vrednost Sporazuma o dobrosusedstvu između Kine i Rusije postaje sve jasnija.
„Trenutna međunarodna situacija prolazi kroz ozbiljne promene i svet se suočava sa opasnošću povratka zakonu džungle. U tom kontekstu, progresivna priroda, naučna validnost i praktična vrednost kinesko-ruskog Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji postaju sve očiglednije”, rekao je Si Đinping.
Putin je, na početku zvaničnih razgovora svog domaćina nazvao „dragim prijateljem”, ističući da su odnosi između Rusije i Kine dostigli neviđeni nivo i da predstavljaju model „istinskog sveobuhvatnog partnerstva i strateške interakcije”.
„Bilo bi prikladno upotrebiti kinesku poslovicu. Koliko znamo, u Kini kažu: ’Nismo se videli jedan dan, a čini se kao da su prošle tri jeseni’”, rekao je Putin.
On je naglasio da je trgovina između Rusije i Kine porasla 30 puta za 25 godina.
„Trgovinski promet je porastao više od 30 puta u poslednjih četvrt veka. Već nekoliko godina zaredom je samouvereno prelazio granicu od 200 milijardi dolara”, istakao je Putin.
Rekao je i da sporazum sa Kinom o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji predstavlja temelj za razvoj saradnje u svim oblastima.
„Pre 25 godina, naše zemlje su potpisale ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji. Ovaj fundamentalni međudržavni dokument služi kao osnova za razvoj saradnje u svim oblastima i ostaje u potpunosti relevantan”, rekao je Putin tokom sastanka.
Ruski predsednik je najavio da će Rusija i Kina nastaviti bezvizni režim za građane dve zemlje. Putin je kazao i da Rusija zadržava svoju ulogu pouzdanog dobavljača energije usred krize na Bliskom istoku.
„Pokretačka snaga ekonomske saradnje je rusko-kineska interakcija u energetskom sektoru. Usred krize na Bliskom istoku, Rusija nastavlja da održava svoju ulogu pouzdanog dobavljača resursa, a Kina kao odgovornog potrošača tih resursa”, rekao je ruski lider.
Dodao je da Rusija i Kina teže izgradnji demokratskijeg svetskog poretka.
„U toku je složen proces formiranja policentričnog sveta zasnovanog na ravnoteži interesa svih njegovih učesnika. Zajedno sa našim kineskim prijateljima, branimo kulturnu i civilizacijsku raznolikost i poštovanje suverenog razvoja država, i težimo izgradnji pravednijeg i demokratskijeg svetskog poretka”, istakao je Putin.
Naveo je i da Rusija i Kina jačaju saradnju u Ujedinjenim nacijama, BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS).
„U trenutnoj napetoj međunarodnoj situaciji, naša bliska saradnja je posebno potrebna. Jačamo koordinaciju u UN, BRIKS-u, G20 i drugim okvirima. Nastavićemo aktivnu saradnju sa Šangajskom organizacijom za saradnju. Uveren sam da ćemo zajedno ove godine dostojanstveno proslaviti 25. godišnjicu ŠOS-a , koji je postao odličan primer pravednog rešavanja problema i promocije integracije u ogromnom zajedničkom regionu”, istakao je Putin.
Ocenio je da je saradnja između Rusije i Kine u spoljnoj politici „jedan od glavnih stabilizacionih faktora u međunarodnim odnosima”. Putin je tokom razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom potvrdio spremnost da prisustvuje samitu Azijsko-pacifičke saradnje (APEK) u Šenženu ove jeseni.
Si je pozvao na „potpuni prekid neprijateljstava” na Bliskom istoku, upozoravajući da bi bilo „neprihvatljivo” ukoliko bi se borbe obnovile. Njegove reči dolaze u trenutku pojačane neizvesnosti, pošto Trampova administracija razmatra mogućnost ponovnog pokretanja udara na Iran, koji su obustavljeni nakon proglašenja primirja prošlog meseca, kako bi primorala Teheran da otvori Ormuski moreuz. Ipak, Si je priznao da kriza nanosi štetu Kini, koja preko tog strateškog plovnog puta dobija oko 40 odsto svog uvoza nafte.
„Kraj sukoba pomogao bi da se smanje poremećaji u stabilnosti energetskog snabdevanja, nesmetanom funkcionisanju industrijskih i lanaca snabdevanja, kao i međunarodnom trgovinskom poretku”, naveo je kineski lider. Stoga, on je poručio da Peking i Moskva, čiji su odnosi „u novoj fazi napretka i razvoja”, moraju da izgrade pravedniji svetski poredak.
Prema pisanju ruskog lista „Izvestija”, moguća glavna tačka samita je projekat „Snaga Sibira 2”, veliki gasovod koji bi preko Mongolije trebalo da transportuje dodatnih 50 milijardi kubnih metara ruskog gasa ka Kini. Za Rusiju je to ogroman strateški prioritet, jer bi označilo zamenu dela evropskog tržišta izgubljenog od početka rata u Ukrajini i zaobilaženje posledica zapadnih sankcija. Iako je Si do sada izbegavao da kaže konačno „da”, kriza na Bliskom istoku bi mogla da pruži odlučujući podsticaj za realizaciju gasovoda. Putinov portparol Dmitrij Peskov izjavio je novinarima da „neke nijanse još treba razjasniti”, ali da „razumevanje već postoji”,
Bez obzira na to što o „Snazi Sibira 2” juče zvanično ništa nije potpisano, produžen je Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji predstavlja temelj za razvoj saradnje u svim oblastima iz 2001.
U trenutku kada su dve strane parafirale sporazume, kinesko Ministarstvo trgovine objavilo je rezultate samita sa Trampom: potvrđena je kupovina 200 aviona kompanije „boing”, kao i otvaranje puta ka okviru za uzajamno smanjenje carina na robu u vrednosti većoj od 30 milijardi dolara. Teško da je takav tajming slučajan. Odnosno, Si je Putinu pokazao da želi učvršćivanje strateških odnosa, ali je istovremeno podsetio da ne želi konfrotaciju sa Vašingtonom.
Razlike Bele kuće i Kremlja
Pojedini mediji uočili su razlike između kineskog pristupa prema stanarima Bele kuće i Kremlja. Rukovanje Sija i Putina ispred Velike hale naroda juče, uz crveni tepih, vojni orkestar, decu sa kineskim i ruskim zastavama i 21 počasni plotun na Trgu Tjenanmen, delovalo je gotovo kao repriza ceremonije priređene za Trampa. Ali po završetku zvaničnog dela Si i Putin nisu se uputili u Istočnu dvoranu – centralnu salu u kojoj je kineski predsednik primio američkog lidera. Umesto toga, razgovori su nastavljeni u sali Fuđijan, diskretnijem i znatno manje reprezentativnom prostoru Velike dvorane naroda. Poruka može biti dvostruka. S jedne strane, laskanje Trampovom egu uz signal da je njegova poseta formalno bila važnija. S druge strane, ipak se šalje poruka kontinuiteta u odnosima sa Putinom – i samim tim veće praktičnosti i političke operativnosti tih odnosa. Prema oceni „Njujork tajmsa” ako je Trampa trebalo umiriti i „udvarati mu se”, Putin se tretira kao neko ko je već deo sistema.
Zabrinutost zbog ubrzanog naoružavanja Japana
Japan je nekoliko puta pomenut u zajedničkoj izjavi Kine i Rusije. Dve zemlje navode da su „ozbiljno zabrinute” zbog japanskog gomilanja „osetljivog nuklearnog materijala” i „veoma provokativnih poteza desničarskih snaga u Japanu” da revidiraju njegove nenuklearne principe.
„Sadašnji kurs ubrzanog ponovnog naoružavanja Japana predstavlja ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti u regionu”, navodi se u zajedničkoj izjavi Pekinga i Moskve.
Osuda za američki projekat „Zlatna kupola”
Kina i Rusija su u zajedničkoj izjavi takođe osudile planirani američki projekat „Zlatna kupola” i mogućnost raspoređivanja oružja u svemiru.
Projekat „Zlatna kupola”, zasnovana na izraelskom sistemu „Gvozdena kupola”, a prvobitno nazvan „Gvozdena kupola Amerike”, predstavlja planirani višeslojni sistem protivraketne odbrane namenjen otkrivanju i uništavanju neprijateljskih balističkih, hipersoničnih i krstarećih raketa. Ali za razliku od izraelskog sistema, američki bi obuhvatao čitavu planetu Zemlju putem mreže od nekoliko hiljada satelita u orbiti. Takva tehnologija, navodi se u zajedničkoj izjavi, „predstavlja jasnu pretnju strateškoj stabilnosti”.
„To značajno povećava rizik od sukoba u svemiru, doprinosi militarizaciji kosmosa i njegovom pretvaranju u prostor oružanog sukoba, protivi se principima mirnodopskog korišćenja svemira i dovodi do dodatnog pogoršanja ionako teške situacije”, navodi se u zajedničkom saopštenju.
(politika.rs)
