U predizbornoj kampanji je prvo obećao zid na granici s Meksikom, pa deportaciju ilegalnih imigranata, onda je osuo paljbu po NATO, zatim je kritikovao čuveni Obamaker…
Sada, 20 dana od dolaska na mesto predsednika SAD, Donald Tramp potpisao je nekoliko izvršnih uredbi i mnoga obećanja ispunio, a nastavio je da najavljuje još promena.
Obamaker
Obamaker – sistem zdravstvenog osiguranja koji je uveo bivši američki predsednik Barak Obama i koji je za njega bio veoma važan, Trampu je ozbiljno smetao. Zbog toga je više puta napominjao da će ga ukinuti i uvesti sopstveni sistem. Nakon izbora, delom je izmenio svoj stav, pa je naveo da će takvo zdravstveno osiguranje samo ograničiti.
Međutim, ni za “ograničavanje“ nije dugo čekao. U pauzi između inauguracionog bala i drugih svečanosti povodom polaganja zakletve Tramp je potpisao dekret kojim je naložio saveznim agencijama da prestanu da izdaju propise kojim se širi primenljivost zakona prethodne vlade. Nalaže im se, između ostalog, da zamrznu propis o kažnjavanju pojedinaca ako nemaju zdravstveno osiguranje, što je jedna od najvažnijih odredbi Obaminog zakona.
Zbogom, ambasadori!
Među prvim odlukama predsednika Trampa je opoziv svih ambasadora koje je imenovala Obamina administracija.
Tramp je zatražio da se svim ambasadorima u zemljama širom sveta koje je imenovao Obama, kaže da napuste svoje funkcije do podneva 20. januara (vreme inauguracije) i to bez odlaganja.
Njegov tranzicioni tim je saopštio još 23. decembra da “neće biti izuzetaka” za ambasadore koji traže produžetak mandata, što se razlikuje od prakse u vreme drugih predsednika, čak i za ambasadore sa mlađom decom.
Ova odluka odnosi se na 80 ambasadora postavljenih u zemljama, agencijama ili u specijalnim misijama.
Slobodna trgovina
Slobodna trgovina je loša, SAD treba zatvoriti za stranu robu – o tome je govorio Tramp u kampanji. Zato je četvrtog dana u predsedničkoj fotelji i potpisao ukaz kojim počinje povlačenje SAD iz trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP).
Pokretanjem tog procesa Tramp je ispunio obećanje dato u predizbornoj kampanji o prekrajanju trgovinske politike SAD u svojim prvim danima funkcije predsednika.
On se tokom kampanje protivio i drugim trgovinskim sporazumima, kao što su Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), zahtevao je ili nove pregovore sa Kanadom i Meksikom ili potpuno povlačenje.
Povlačenje iz TPP odmah je uzdrmalo berze.
Zapošljavanje u javnoj upravi
Istog dana kada je potpisan ukaz o TPP, Tramp je ispunio još jedno obećanje. Potpisan je dekret kojim se zamrzava zapošljavanje u federalnoj vladi. Republikanac je tokom kampanje obećavao mnoge promene u legislativi i egzekutivi, jedna od njih je upravo da se zamrzne broj zaposlenih u javnoj upravi i da se ograniči mandat za članove Kongresa.
Takođe, najavljivao je da će opozvati svaku “protivustavnu“ uredbu Baraka Obame.
Finansije
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je i dva ukaza kojim se nalaže preispitivanje finansijskih propisa uvedenih posle finansijske krize 2008. godine, što se posebno odnosi na zakon Dod-Frank o reformi Vol strita.
Usvojen 2010. za vreme Baraka Obame zakon Dod-Frank kritikuju istovremeno republikanci i finansijski sektor kao veliku stegu štetnu istovremeno i za banke i za potrošače. Na osnovu tog zakona formirana je agencija za zaštitu potrošača (CFPB). On je takođe obavezivao bankarske gigante da se podvrgnu godišnjim proverama solidnosti u slučaju finansijske krize, da bi se izbeglo bankrotstvo kakvo je pogodilo veliku američku banku Liman Braders u septembru 2008.
Abortus
Da je četvrtog dana na funkciji Tramp možda bio i najvredniji pokazuje još jedan dekret kojim se sprečava federalno finansiranje organizacija koje u inostranstvu promovišu ili izvode abortus.
Nekoliko puta je u kampanji govorio o kaznama za žene koje se podvrgnu abortusu i lekarima koji ih izvedu. Stavove je, međutim, pro menio, ublažio, ali je ipak ostao veliki protivnik. Govorio je da bi abortus bio dozvoljen samo u vanrednim slučajevima (silovanje, incest, ili kada je žena u životnoj opasnosti).
Ipak, sam dekret, kako piše BBC, ne predstavlja korak napred ka potpunoj zabrani abortusa. Odredba zapravo pogađa one izvan granica SAD.
Međutim, prašinu u medijima digla je više fotografija s potpisivanja dekreta. Sedam muškaraca okružilo je Trampa tokom potpisivanja, a javnost je burno reagovala zbog toga što muškarci odlučuju o “telima žena“.
Migracije
Tramp je osmog dana na funkciji rešio da kaže “stop“ državljanima sedam pretežno muslimanskih zemalja. Građanima Sirije, Irana, Iraka, Somalije, Sudana, Libije i Jemena zabranio je ulazak u SAD na 120 dana.
Razlog za to bila je želja za rigoroznijim nadzorom nad izbeglicama i posetiocima određenih zemalja kako bi se sprečili teroristički napadi.
Tramp je u kampanji obećao deportaciju dva miliona ilegalnih imigranata, a govorio je i o zatvorskim kaznama za one koji ilegalno uđu.
Međutim, Trampova uredba bila je kratkog daha, a već 15. dana na vlasti doživeo je poraz. Apelacioni sud odbacio je zahtev administracije da hitno bude ponovno stavljena na snagu njegova uredba o zabrani ulaska u SAD.
Ministarstvo pravde SAD podnelo je žalbu protiv suspenzije kojom je sud blokirao odluku predsednika Trampa. U žalbi se ističe da je “suvereno pravo“ predsednika da strance primi u zemlju ili ne primi. Tramp je presudu sudije Džejmsa Robarta iz Sijetla okarakterisao kao “smešnu“, poručivši da će biti poništena.
Savezni apelacioni sud je potom odbio da vrati na snagu Trampovu uredbu, a predsednik je na Tviteru napisao “Videmo se na sudu”.
Borba protiv terorizma
Okosnica Trampove predizborne kampanje bila je i borba protiv terorizma, a poseban akcenat stavljao je na bitku s pripadnicima samozvane Islamske države.
Devetog dana od ulaska u Belu kuću Tramp je potpisao ukaz kojim poziva Ministarstvo odbrane i druge bezbednosne zvaničnike da stvore plan o borbi protiv Islamske države.
Zid
“Izgradite zid“ – vikao je veliki deo Trampovih pristalica na mitinzima. Šestog dana boravka u Beloj kući Tramp je potpisao direktivu o izgradnji zida na granici s Meksikom kako bi sprečio ulazak ilegalnih migranata.
“Ako nemamo granicu, onda nemamo državu“, govorio je Tramp u jednom spotu u kampanji.
Dane nakon potpisivanja direktive obeležila je polemika s Meksikom. Između “platićete“ i “nećemo“ bio je i zakazan sastanak između Trampa i meksičkog predsednika Enrikea Penje Nijeta, koji je odbio da dođe u Vašington upravo zbog Trampovih reči “Ako ne misli da plati, bolje da otkaže posetu“.
Pojedini zvaničnici iz Trampove administracije tvrde da će zid biti gotov za dve godine, a još neizgrađen, uspeo je da izazove polemiku između Meksika i Izraela zbog pohvala koje je izraelski premijer Benjamin Netanijahu uputio na račun zida, zapravo misleći na onaj na Sinaju između Izraela i Egipta.
Energija
Tramp je u kampanji obećavao obnovu “preko potrebnih“ energetskih projekata. Izgradnju određenih gasovoda Barak Obama je obustavio strahujući od klimatskih promena. Međutim, sam Tramp, koji je jednom prilikom rekao da su klimatske promene izmislili Kinezi, već 24. januara potpisao jedekrete o konstrukciji Kejston XL i Dakota gasovoda.
NATO
U toku kampanje Tramp se više puta kritički osvrnuo na NATO, zapitao se i zašto su vodeću ulogu u Alijansi morale da predzmu baš SAD.
Ipak, retoriku je ublažio, a Bela kuća je pre neki dan objavila da je Donald Tramp izrazio veliku podršku NATO, ali da je pozvao evropske članice da se više uključe u aktivnosti Alijanse.
Porez i klimatske promene još nisu došli na red
Tramp je u predizbornoj kampanji izrazio nameru da dostigne godišnji ekonomski rast od četiri procenta i otvori najmanje 25 miliona novih radnih mesta. To bi, između ostalog, trebalo da bude omogućeno – smanjenjem poreza.
Korporativni porez želi da smanji sa 35 na 15 odsto kako bi preduzeća privoleo da ostanu u SAD. Porez na dohodak trebalo bi da bude pokriven sa 33 odsto za one sa visokim primanjima, a oni sa slabim primanjima bi korišćenjem „iznosa oslobođenih od plaćanja poreza” trebalo da budu oslobođeni izdataka.
Porodica srednje klase sa dvoje dece trebalo bi da plaća 35 odsto manje poreza. Najbogatiji Amerikanci bi time, prema jednoj anketi Forbsa, godišnje mogli da uštede 275.000 dolara, a najsiromašniji 128 dolara. Mišljenja eksperata o tom pitanju su podeljena.
Tramp je više puta globalno zagrevanje nazvao prevarom. Kako bi „zaštitio američke radnike”, Tramp u okviru svog plana za prvih sto dana na funkciji predsednika želi da ukine isplatu suma koje se mere milijardama za program Ujedinjenih nacija, a protiv klimatskih promena. Umesto toga, on ta sredstva namerava da iskoristi za vodovodnu mrežu i infrastrukturu za zaštitu okoline u sopstvenoj zemlji.
Deset dana nakon ulaska Trampa u Belu kuću Majron Ebel, vođa tranzicionog tima američke Agencije za zaštitu okoline (EPA), izjavio je da će SAD promeniti politiku kad je reč o klimatskim promenama i povući će se iz globalnog sporazuma o smanjenju emisija gasova staklene bašte.
(b92.net)
