Mit o nepobedivosti izrelskog režima je razbijen, a naš napad dokazuje da je njihova moć poput paukove mreže. Ovim rečima je predsednik Irana Ebrahim Reisi prokomentarisao akciju „Iskreno obećanje“ u kojoj Iran lansirao više od 300 dronova i projektila na Izrael.
Napad Irana na Izrael bio je odgovor na raketiranje iranske ambasade u Damasku u kojoj je ubijeno nekoliko oficira Revolucionarne garde. Izraelci su naveli da se iz ambasade u Damasku rukovodilo brojnim vojnim akcijama u regionu koje izvode milicije pod nezvaničnom kontrolom Teherana. Iran je ubrzo najavio odmazdu, a za razliku od nekoliko prethodnih puta, ovaj put su zaista i delovali.
Prema tvrdnjama Izraela PVO sistem te zemlje koji važi za najnapredniji na svetu zasutavio je letelice i projektile iz Irana, a značajnu pomoć pružile su američka i britanska mornarica.
Teheran na drugoj strani tvrdi da je napad bio uspešan, a termin koji iranski zvaničnici sve više koriste kako bi opisali rezultate svog napada je paukova mreža.
Pored Reisija, odbranu Izraela sa paukovom mrežom uporedio je i komandant kopnenih snaga Iranske armije Kumars Hejdari navodeći da je odmazda pokazala da je izraelska odbrana slabija od paučine.
Da li kao utehu ili zarad sopstvenog stanovništa, pred kojim kao regionalna sila moraju da brane čast narušenu preciznim udarom Izraela na amabasadu u Damasku, Iran i njihovi saveznici koristili su termin paukova mreža u nekoliko navrata tokom proteklih godina opisujući ranjivost izraelske odbrane.
Rat u Libanu
Paukovu mrežu kao sinonim za odbranu Izraela prvi je upotrebio generalni sekretar Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah nakon povlačenja izraelske vojske iz Libana 2000. godine.
U zanosnom govoru koji je sa ushićenjem slušalo preko 100.000 ljudi okupljenih na ulicama Bint Džbeila, Nasralah je sa nipodaštavanjem govorio o izraelskoj vojsci.
– Izrael koji poseduje nuklearno oružje i ima najjače vazdušne snage u regionu je slabiji od paukove mreže – rekao je Nasralah i izazvao oduševljenje stanovništva u gradu koji je bilo bastion libanskog otpora tokom osamnaest godina duge okupacije.
Izraelsku novinar Amir Rapaport svojevremeno je tvrdio da je Nasralahov govor razbesneo komandu izraelske vojske koja je nakon poraza u Libanu zaista razvila “kompleks paukove mreže”, odnosno postala nesigurna u svoju snagu iako opremljena najsavremenijim oružjem i tehnologijom, uz ništa manje pouzdan sastav jedinica.
Invazijom na Liban 2006. godine umesto revanša, Izraelci su doživeli još jedan težak poraz.
Visoki oficiri izraelske vojske, tadašnji načelnik štaba Dan Haluc i šef vonih akcija Gadi Ajzenkot, tvrdili su da je Bint Džbeil važan “simbol” i izrazili nadu da će zauzeti grad i dovesti izraelske vođe da održe pobednički govor na istom mestu gde je Nasralah govorio o “paukovoj mreži”. Umesto toga, kako navodi Rapaport, Bint Džbeil će postati simbol neuspeha.
U prilog tome da je Izraelce zaista pogodilo poređenje sa krhkom paučinom govori i činjenica da su akciju zauzimanja Bint Džbeila nazvali “Čelična mreža”, a potom joj u narednim fazama promenili ime u “Promena pravca”.
Prema procenama izraelske vojske, Bint Džbeil i obližnji grad Ajnata branilo je 100-140 boraca, od kojih je oko 60 pripadalo lokalnom garnizonu, a oko 40 su bili specijalci Hezbolaha. Cilj libanskih boraca nije bio da drže teritoriju, već da “iskrvare” Izraelce i uspore njihovo napredovanje, što su u potpunosti ostvarili.
Izraelska vojska je opkolila grad sa 5.000 vojnika, imali su prednost u vatrenoj moći na zemlji, ali i u vazduhu. Međutim, samouvereni Izraelci suočavaju se tada sa žilavim otporom Hezbolaha i lokalnih libanskih boraca.
Izraelska vojska nije uspela da osvoji grad niti da ostvari bilo koje druge opipljive rezultate. Prema profesoru Aviju Koberu Hezbolah je povlačenje Izraela sasvim opravdano protumačio kao veliku pobedu.
Neuspehom vojske bili su razočarani i izraelski zvaničnici, poput premijera Ehuda Olmerta koji je to javno i rekao ipak ne dovodeći u pitanje hrabrost izraelskih vojnika. Verovatno nije ni smeo tako nešto da izgovori.
Previše toga u igri
U kulturama Bliskog istoka gde ponajmanje nedostaje epiteta svakako je da su reči jeftine, olako izrečene i zapaljive, ali nema sumnje da će delovanje ostati u granicama događaja koje će svako moći da proglasi za sopstvenu pobedu.
Previše toga je u igri da bi bogata elita na svim stranama rizikovala sopstveni položaj. Prostom puku biće dovoljna predstava, vatromet na nebu praćen još vatrenijim govorima i paukova mreža.
(politika.rs)
