У новом Националном акционом плану за интерграције у Њемачкој, између осталог пише и да се од нових усељеника очекује се да учествују у општем друштвеном животу, а не само у животу заједнице својих сународника.
На Националном плану за интеграције се радило три године, у његовом стварању је учествовало 300 представника њемачких држава, градова као и 75 мигрантских организација, а усвојен је прије мјесец дана на великом самиту којем је предсједавала Анете Видманн-Мауц, њемачка повјереница за интеграцију. Управо је мигрантска криза, уз ову пандемијску, била највећи изазов канцеларке Ангеле Меркел.
Њемачка политика схватила је да само осигурање радног мјеста више није довољно како би мигранте успјешно интегрисали у њемачко друштво. Програм интегрисања мора да буде пуно детаљнији и темељнији. Тако се нови план састоји од пет фаза подијељених у 100 тачака с основном премисом – интеграција мора да почне још прије доласка у Њемачку.
У првој фази која почиње још у матичним земљама траже се они који су вољни да се образују и раде како би се привукла дефицитарна, али и квалификована радна снага.
Друга фаза укључивала би мјере почетне интеграције као што су учење језика, савјети за почетак свакодневног живота, признање раније стечених квалификација.
Трећа би фаза била посвећена укључивању и учествовању у њемачком друштву, а притом се мисли и на интеграцију на тржиште рада, али и грађански ангажман, гдје је очигледно како се од нових усељеника у Њемачку очекује да учествују у општем друштвеном животу, а не само у животу заједнице својих сународника из земље из које потичу.
Четврта фаза бави се основама за раст друштва, што значи омогућавање усељеницима да равноправно учествују и имају користи од здравства, културе, медија и спорта, дакле потиче се разноликост у овим сферама.
У петој фази циљ је учвршћивање припадности и солидарности са својим новим сусједима и њиховим друштвом којег усељеници постају дио. Ту се подразумијева повећање степена натурализације, грађанског образовања и учествовања у њему, једнаке прилике на тржишту рада и када се ради о предузетништву и о јавном сектору.
(telegraf.rs)
