Немачку зимус чека незамислива енергетска драма, због неизвесног снабдевања становништва и привреде најјаче економије ЕУ, потврдио је у среду Клаус Милер, шеф државне агенције за мреже (Бундеснецагентур).
Након те злослутне прогнозе, европске енергетске берзе поново су почеле да дижу цену гаса (јуче ујутру за 3,1 одсто, односно 232, 8 евра по мегават сату за куповину са најкраћим роком истека уговора).
„Чак и да 1. новембра успе да напуни складишта до зацртаних 95 одсто капацитета, Немачка ће имати гас за два и по месеца грејања, производње струје и потреба индустрије, ако Русија потпуно заврне гасну славину. Не говоримо само о овој зими, следећа би могла бити још тежа”, истакао је Милер у интервјуу америчкој ТВ мрежи „Блумберг”.
„Берлин притом још нема процену који би сектори домаће индустрије могли бити проглашени стратешки мање важним, односно одсечени од даљег снабдевања гасом”, додао је овај немачки званичник.
У случају да „Гаспром” у међувремену потпуно прекине снабдевање Немачке гасом, рестрикције струје становништву постају „вероватно неминовне”, као и нове додатне мере строге енергетске штедње, предсказао је Милер.
Ове тмурне прогнозе уследиле су након вести да је Немачка средином августа успела да оствари постављени циљ за пуњење гасних складишта до 75 одсто капацитета. Следећи корак овог плана Берлина је повећање гасних залиха 1. октобра на 85 одсто. Новембарска квота тешко је остварива, навео је Милер, због непрецизираних тешкоћа са којима се суочавају поједини резервоари за складиштење гаса у Немачкој.
„У најбољем случају, три четвртине тих резервоара, могли би испунити зацртани задатак”, навео је он.
У Немачкој цена природног гаса тренутно је око пет пута већа него лане.
У међувремену, немачки „Унипер”, највећи европски увозник руског гаса, објавио је губитак од 12,3 милијарде евра у првом полугођу 2022. уз оцену да је постао „пион” конфликта у Украјини, пренео је лондонски „Фајненшел Тајмс”. „Унипер” је „на ивици несолвентности”, признао је Клаус Дитер Маубах, извршни директор те велике фирме (њен већински власник је финска енерго-фирма „Фортум”). Према Маубаху, Eвропа ће се на зиму суочити са суморним енергетским изгледима, док криза снабдевања гасом чини „готово немогућим” свако предвиђање пословања ове енерго-фирме, иначе једног од суфинансијера несуђеног „Северног тока 2”. „У Немачкој нема ниједне енерго-компаније коју овај развој ситуације не би бацио на колена”, јетко је приметио Маубах.
Шта онда још да предузме Берлин, како би иоле повећао енергетску снабдевеност Немачке, зимус и надаље?
Колико у уторак, „ Вол стрит џорнал” је објавио вест да Немачка разматра продужетак рада три нуклеарке ( Isar 2 у Баварској, Neckawestheim у Baden—Wurtenberg-у, и Emsland у Lower Saxony) и након Нове године упркос усвојеном закону о њиховом гашењу. Таква одлука представља највећи обрт у енергетској политици Немачке од почетка века, оценио је амерички дневник, позивајући се на изјаве три неименована званичника Берлина. Потом је портпарол немачког министарства енергетике демантовао вест „ Вол стрит џорнала”, оцењујући да јој недостаје „сваки чињенични основ “. Било како било, немачки канцелар Олаф Шолц је почетком августа, споменуо да би продужетак рада те три нуклеарке можда могло да помогне у обезбеђивању енергетске стабилности земље. Такво виђење оповргао је потом Клаус Милер.
„ Немачка увози гас као сировину за потребе хемијске индустрије и за грејање. Нукеларна енергија не помаже ни око једне од ових потреба. Како да избегнемо несташицу гаса је тема којој треба да посветимо сву нашу енергију”, истакао је Милер.
Званични Берлин иначе спроводи већ други „ стрес –тест” од марта, о корисности још активних немачких нуклеарки у гасној кризи. Резултати тог тестирања биће познати за неколико недеља, објавио је ове седмице Роберт Хабек, немачки министар енергетике.
(politika.rs)
