spot_img
spot_img

Немири у Европи: Француска и Њемачка у знаку протеста

spot_img
spot_img

У Француској и Њемачкој су одржане велике демонстрације против владиних пандемијских мјера.

У Француској је било протеста у много градова, у Њемачкој је протест био концентрисан на Берлин.

У Берлину су одржане демонстрације које је организовао њемачки покрет “Кверденкера” (Querdenker – њемачка ријеч која означава оне који размишљају нелинеарно, креативно, “паралелно” или “латерално”). Градски оци су забранили ове демонстрације, али се и поред тога на улицама Берлина окупило око 5000 људи – тачно на годишњицу великих демонстрација против владиних мјера из 2020. године.

Покрет “Кверденкера” тражи да влада безусловно поштује њемачки Основни закон и тврди да је ограничавање основних права у оквиру мјера против короне – незаконито.

Њемачка влада тврди да покрету Кверденкера није стало до аргументативне критике пандемијских мјера, већ да он хоће да дестабилизује државу.

“Добри” и “лоши” демонстранти?

У Берлину је на улицама био и велики број полицајаца, дијелом са тешком опремом за разбијање демонстрација. Учесници протеста су најавили да ће се придржавати хигијенских мјера као што је држање дистанце и стављање маски у случају да минимално одстојање не може да се одржи.

Један од разлога за гњев демонстраната је била управо забрана ових демонстрација након што је 24. јула у престоници одржана Парада поноса – ЦСД – са идентичним хигијенским мјерама, које у неким ситуацијама није било могуће стопостотно спровести. Противници владиних пандемијских мјера сматрају да у Њемачкој власт, уз подршку великих медија, разликује “добре” и “лоше”, односно, пожељне и непожељне демонстрације и тако мјери ситуацију различитим аршинима.

На јучерашњим демонстрацијама је забиљежен велики број појединачних сукоба полиције и демонстраната. Демонстранти су били распоређени на много градских пунктова, ометајући саобраћај. Тако децентрализован протест је било веома тешко контролисати. Полиција се служила методама застрашивања, уз стално надлијетање хеликоптера; на улице су током раног поподнева изашла оклопна возила и цистерне са воденим топовима, који до краја дана ипак нису употребљени. Застрашивање се огледало и у појединачном обарању на земљу и одношењу појединих демонстраната.

Међу демонстрантима је било много оних који нису штедјели увреде на рачун полицајаца, што је стварало додатну напетост. Биланс на крају дана је био: око 600 хапшења, непознат број повријеђених полицајаца.

Француска: “Жути прслуци” поново у акцији

Током викенда “Жути прслуци” су се вратили на улице Француске. На масовним протестима против обавезног вакцинисања за одређена занимања, у више од 150 градова у читвој земљи, многи демонстранти су носили такве прслуке. Тиме су подсјетили на талас протеста који је почео у новембру 2018. и довео предсједника државе Емануела Макрона до тешке унутрашњеполитичке кризе.

Тада је на улицама било око 300.000 демонстраната – а овог викенда је према званичним подацима било више од 200.000 људи. То је битно повећање у односу на два протекла викенда када је – прије одлуке парламента – на улицама било нешто више од 100.000 људи.

Потест против најновијих мјера долази из свих дијелова друштва.

Liberté” је ријеч коју су многи незадовољници написали на своје плакате јер у мјерама владе виде напад на слободу. Јер, у Француској је уведена обавеза вакцинисања за здравствене раднике и његоватеље као и ватрогасце, а здравствени пасош мора да се показује између осталог и у ресторанима и возовима: одредбе о корони су врло пооштрене.

Већина становништва је за курс владе, али и протести наилазе на одобравање: према репрезентативној анкети института ифоп, 35 одсто испитаних подржава демонстранте или гаји симпатије за њих.

Влада се узда у Уставни суд

Засад нема назнака да би француска влада могла да промијени свој курс. Умјесто тога, њени представници траже од демонстраната умјереност. Министар здравља Оливије Веран је за викенд на Тwиттеру објавио видео-снимак агресивних демонстраната у Монпелијеу који нападају мобилни центар за тестирање једног апотекара. И у другим градовима је било појединачних сукоба.

Закон због којег се протестује је донијет и требало би да ступи на снагу 9. августа. У четвртак (5.8.) би требало да пређе и посљедњу препреку – контролу Уставног суда.

 

 

(dw)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img