U uslovima rastuće nestašice na globalnom energetskom tržištu, ruska nafta više se ne prodaje sa popustom, a u pojedinim slučajevima dostiže i premijske cene. Ovu ocenu izneo je zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, ukazujući na snažnu potražnju i sve složeniju logistiku usled krize na Bliskom istoku.
Prema njegovim rečima, interesovanje za rusku naftu i naftne derivate ostaje visoko, dok su popusti, koji su ranije bili karakteristični za ruske energente, praktično nestali.
„Nismo imali problema sa nedostatkom potražnje za našom naftom i derivatima. Reč je pre svega o tržišnim i konkurentskim odnosima. Danas, u uslovima nestašice, popusti su svedeni na nulu, a u nekim slučajevima javlja se i premija“, naveo je Novak na marginama kongresa RSPP-a u Nacionalnom centru „Rusija“.
Istovremeno, on je ukazao da situacija u Ormuskom moreuzu značajno utiče na troškove transporta. Zbog blokade velikog broja tankera, globalni kapaciteti za prevoz nafte su smanjeni, što je dovelo do rasta cena transporta i dodatnog pritiska na tržište.
Dodatnu dimenziju celoj situaciji daje odluka Sjedinjenih Država da privremeno ublaže ograničenja na prodaju ruske nafte utovarene pre 12. marta. Prema oceni američkog ministra finansija Skota Besenta, ova mera mogla bi Rusiji doneti do dve milijarde dolara dodatnih prihoda do 11. aprila.
Paralelno sa tim, iz Moskve stižu upozorenja o mogućoj velikoj energetskoj krizi globalnih razmera. Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za ekonomsku saradnju, ocenio je da Evropa i Velika Britanija nisu spremne za izazove koji dolaze.
„Svedoci smo naznaka najmoćnije energetske krize u modernoj istoriji. Evropa i Britanija su sami sebe dovele u ovu situaciju odbijanjem ruske energije“, rekao je Dmitrijev, dodajući da bi zapadne zemlje u narednom periodu mogle biti primorane da ponovo traže ruske energente.
On je takođe ukazao da dodatne komplikacije nastaju usled napada na energetsku infrastrukturu i pokušaja ometanja ruskih isporuka, što, kako tvrdi, dodatno podiže cene i produbljuje krizu.
U Kremlju se, u međuvremenu, razmatraju različiti scenariji, uključujući i mogućnost preispitivanja isporuka energenata Evropi. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov naglasio je da je tržište izuzetno nestabilno i da odluke zahtevaju sveobuhvatnu analizu.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza već su dovele do naglog rasta cena nafte i pojave nestašica u pojedinim zemljama. Posledice su se brzo prelile i na zapadna tržišta, gde raste zabrinutost zbog mogućih prekida snabdevanja.
U Sjedinjenim Državama, posebno u Kaliforniji, vlasti upozoravaju na rizik od energetske krize. Predstavnici industrije pozivaju na proglašenje vanredne situacije, reviziju regulative i podsticanje domaće proizvodnje, upozoravajući da bi u suprotnom moglo doći do gašenja rafinerijskih kapaciteta u narednoj deceniji.
Slična upozorenja stižu i iz Evrope. U Francuskoj se već govori o „naftnom šoku“, a ministar ekonomije Rolan Leskjur upozorio je da bi produžena blokada mogla izazvati široku ekonomsku krizu.
„Ukoliko energetski šok potraje duže od nekoliko nedelja, posledice bi mogle postati sistemske i zahvatiti čitavu ekonomiju“, ocenio je on.
Podaci Međunarodne agencije za energiju ukazuju na razmere krize: više od 40 energetskih postrojenja u devet zemalja Bliskog istoka već je ozbiljno oštećeno. Generalni direktor agencije Fatih Birol naveo je da su trenutni poremećaji po obimu već uporedivi sa naftnim krizama iz 1970-ih i gasnom krizom iz 2022. godine.
Sve navedeno ukazuje da globalno energetsko tržište ulazi u fazu duboke neizvesnosti, u kojoj se odnosi snaga brzo menjaju, a cene i snabdevanje postaju ključni faktori geopolitičkih i ekonomskih odluka.
(politika.rs)
