Истраживања показују да су људи који одлучно одбијају ваквинацију у Њемачкој често слабије образовани, идеолошки десно, и са ниским повјерењем у институције. Саговорници DW кажу да је ту групу тешко убиједити.
“Има невакцинисаних, који су, корак по корак, промијенили став. Они сада долазе, мијешају се с људима који примају трећу дозу. Тихи су, мало говоре”, преноси берлински љекар Волфганг Крајшер који даје вакцине у својој ординацији у Берлину.
Каже, скок броја заражених посљедњих седмица многе је преплашио. “Али још има оних који резолутно одбијају вакцинацију”, додаје љекар.
“Једна пацијенткиња ми је одлазећи рекла да жели да сви овдје будемо некако кажњени. Тога нажалост има.”
Ко су људи који начелно одбијају вакцине? Или они који иза пандемије и вакцинације виде тамне силе и “диктатуру”?
Хајке Клифер са Института са друштвене науке берлинског Универзитета Хумболт је још у марту покушала то да сазна. Тада је начинила репрезентативну анкету која је показала да ће се вакцинисати двије трећине људи – тај проценат је данас заиста толики – те да је 17 одсто неодлучно, а 16 одсто се противи вакцинацији.
“Постоји значајна веза нивоа образовања и става према вакцини. Што ниже образовање, то чешће одбијање. Такође, они који одбијају вакцину су чешће гласачи Алтернативе за Њемачку и заступају више десне позиције”, прича Клифер за ДW.
“То су и људи који начелно имају ниско повјерење у политику, власти, медије и здравствени систем.”
Став исти, теме се мијењају
У таквим круговима, посебно јаким на истоку земље гдје је Алтернатива за Њемачку (АфД) понегдје била побједничка снага на изборима, ствара се снажан друштвени притисак.
“Када се сазна да се неко из тих кругова вакцинисао, други буду огорчени. Пребацује му се да је поклекао, попустио”, каже нам Јозеф Холнбургер из Центра за мониторинг, анализе и стратегије који истражује десничарске позиције на интернету.
Овај истраживач каже да су десничари, посебно на истоку Њемачке, искористили корону за своју ствар.
“А то је парадоксално, јер управо су на истоку покрајине које су се претходно одликовале високом стопом вакцинације, рецимо против малих богиња или тетануса.”
То је, сматра се, насљеђе комунистичке ДДР у којој је постојала традиција обавезне вакцинације.
Градић подијељен због локдауна за невакцинисане
Данас је у питању корона, али сутра то могу бити друге теме.
“Неки људи имају херметичку идеолошку слику свијета, живе у другој реалности и не могу се убиједити аргументима. То ћемо видјети и код других тема, рецимо мјера за борбу против климатских промјена”, увјерен је Холнбургер.
Како до неодлучних?
Судећи по томе, ни актуелне бројке неће бити увјерљиве многима. Оне кажу да ових дана пандемија највише дивља управо тамо гдје је стопа вакцинације нижа од њемачког просјека. Велики број округа који су постали нова жаришта налази се у Саксонији, Тирингији и Бранденбургу. У Саксонији се вакцинисало тек 58 одсто људи, чак десет одсто мање него у просјеку цијеле земље, и чак двадесет одсто мање него у покрајини Бремен.
Саговорници DW сагласни су да политичари не треба да оклијевају да донесу оштрије мјере, јер би противници вакцинације могли гласно да негодују. То важи и за већ најављену обавезну вакцинацију за медицинска занимања.
“Могло би се рећи да то води јачој поларизацији”, каже Хајке Клифер. “Али не треба заборавити да је већ унапријед повјерење у институције међу тим људима било веома ниско.”
Умјесто тога, треба повести рачуна о групи “неодлучних”. Како је показала студија из марта, око 13 одсто грађана би преломило да прими вакцину уколико би га давао љекар од повјерења или ако би то значило олакшице у свакодневном животу. На њих се рачуна у наредном периоду.
(dw)
