Пораст броја нових случајева ковида и хоспитализације сматра се знаком да се пандемија ближи крају и помјера ка ендемичности.
Како све више људи стиче имунитет према вирусу корона – били вакцином или инфекцијом – патогену остаје све мање прилика да се шири и мутира у варијанте које су боље у томе.
Смањивање пандемије на ендемски ниво на којем вирус циркулише глобално на нивоима који се могу управљати вјероватно су иза угла, кажу инфектолози, иако делта сој и даље хара неким државама у којима је имуногеност (способност побуђивања имуног одговора) ниска.
“Делта убрзава то приближавање ендемичности”, каже др Моника Ганди, инфектолог Универзитета Калифорнија.
Она је за примјер узела Калифорнију, гдје је током љета забиљежен пад стопе заразе због пораста вакцинација као и природне изложености невакцинисаних вирусу.
“Делта сој оставља имунитет за собом. Дакле, добијете сав овај имунитет, онда га спустите на низак ниво циркулације и онда је то начин за живот”, објаснила је Ганди.
У свијету данас има више од 230 милиона заражених, а скоро пет милиона смрти, од чега највише у Сједињеним Америчким Државама – преко 43 милиона инфицираних и малтене 700.000 умрлих – гдје је ковид до сада усмртио исто толико људи колико и шпанска грозница прије једног вијека.
Вакцине су се до сада показале као ефикасно средство против хоспитализације и тежег обољења, али бројке и даље расту.
Ипак епидемиолози упозоравају да се на те недавне порасте броја заражених не треба гледати као на нови талас у припреми, већ указују да су они дио истог делта таласа забиљеженог раније летос.
Шта нас чека у сљедећих пола године?
Трка између вакцинације и нових сојева неће се окончати док ковид не дотакне скоро све, пише “Блумберг”.
За оне који се надају крају пандемије у сљедећих три до шест мјесеци научници имају лоше вијести – припремите се за више оног кроз шта смо већ прошли.
Епидемије ће затварати школе и отказивати часове. Вакцинисани становници старачких домова суочиће се са новим страхом од инфекције. Радници ће понијети тежину опасности повратка на радна мјеста док се болнице, још једном, пуне.
Скоро сви ће бити или заражени или вакцинисани – а можда и обоје – прије него што се пандемија оконча, сложни су стручњаци.
Несрећна мањина ће се поново заразити ковидом. Трка између таласа заразе који воде до нових сојева и борбе за вакцинисање свијета неће се завршити док корона не дође свима нама.
“Видим да се ти континуирани таласи појављују широм свијета. Онда ће опасти, можда помало нагло. А онда би, бар мислим, могли веома лако да видимо нови налет у јесен и зиму ове године”, рекао је “Блумбергу” Мајкл Остерхолм, директор Центра за инфективне болести Универзитета Минесота и савјетник америчког предсједника Џоа Бајдена.
Са милијардама људи који тек чекају вакцину и слабим шансама да се вирус искоријени, можемо очекивати избијање епидемија у учионицама, јавном превозу и на радним мјестима у сљедећим мјесецима, како економија гура отварање. Иако стопа имунизације расте, увек ће бити оних који су осјетљиви на вирус, попут новорођенчади, људи који се не могу или не желе вакцинисати и оних који су вакцинисани али се свеједно заразе како им ниво заштите опада.
Сљедећих неколико мјесеци биће тешко, указује “Блумберг”. Једна кључна опасност је развој сојева отпорних на вакцину, али то није једини ризик.
“Прелазићемо брда и долине, најмање сљедећих неколико година како будемо добијали још вакцина. То ће помоћи, али ће изазов постати сљедећи: колико ће велика бити та брда и долине у смислу њихове удаљености? Ми то не знамо. Али могу вам рећи, ово је пожар вируса корона који се неће зауставити док не нађе све што може да запали”, рекао је Остерхолм.
Како ће се пандемија окончати?
Дјелује јасно да се пандемија неће завршити у сљедећих шест мјесеци. Стручњаци се генерално слажу да ће тренутна епидемија бити укроћена једном кад већина људи – можда 90-95 одсто свјетске популације – стекне одређени имунитет захваљујући имунизацији или претходној инфекцији.
Кључни елемент треба да буде вакцинација, истичу експерти.
“Без вакцинације, појединац је као глинени голуб, јер ће се вирус ширити и пронаћи скоро све ове јесени и зиме”, упозорава Лон Симонсен, епидемиолог и професорка Универзитета Роскилд у Данској.
Према “Блумберговим” подацима, до сада је у свијету вакцинисано преко 5,66 милијарди доза вакцина. Али, успјех имунизације у неким регионима – попут Европске уније, Сјеверне Америке и Кине – скрива неуспјех у другима. Већина земаља у Африци дала је једва толико вакцина да покрије мање од пет одсто својих становника са двије дозе. Индија је покрила свега око 26 одсто, указује “Блумберг”.
Ерика Чартерс, професорка са Оксфорда, каже да ће се пандемија окончати у различито вријеме на различитим мјестима, баш као и претходне епидемије.
“Владе сада треба да одлуче са колико много болести им одговара да живе”, каже Чартерс.
А приступи се разликују. Док неке земље циљају на нула заражених, мало је вјероватно да ће свијет у потпуности искоријенити вирус. Нације попут Данске и Сингапура, које су успјеле да релативно контролишу број заражених, већ се крећу ка пост-пандемијском будућности са мање епидемиолошких мјера. Кина, Хонг Конг и Нови Зеланд настављају да раде на локалном елиминисању вируса. Као посљедица тога, они ће вјероватно бити међу посљедњима који ће оставити ометање узроковано пандемијом, пише Блиц.
“Завршни процес неће бити униформан”, каже Чартерс.
Додаје да ће вероватно бити хаотичан, остављајући за собом трајно насљеђе за године које долазе.
“До тада, већина нас ће морати да се припреми на још мјесеци пандемијског стиска”, закључила је Чартерс.
СЗО: Наставља да пада број новозаражених ковидом у свијету
Број нових случајева ковида-19 наставио је да пада прошле недјеље, пошто је регистровано 3,6 милиона новозаражених широм свијета, што је мање од 4 милиона нових инфекција регистрованих претходне недјеље, саопштила је данас Свјетска здравствена организација.
Прошлонедјељни пад је први значајан пад у више од два мјесеца, који је регистрован у готово свим регионима свијета, наводи се у најновијем извјештају СЗО о пандемији, а преноси агенција АП.
До великог пада у броју случајева је дошло у два региона: на Блиском истоку гдје је регистрован пад од 22 одсто и у југоисточној Азији од 16 процената.
Здравствена агенција Уједињених нација је саопштила да је током прошле недјеље умрло нешто мање од 60.000 људи од посљедица ковида, што је пад од седам одсто, преноси Танјуг.
(tanjug)
