Талибани, односно “студенти” на паштунском језику, појавили су се почетком 1990. године у сјеверном Пакистану након повлачења совјетских трупа из Авганистана.
Први пут су се истакли у граничној области сјеверног Пакистана и југоисточног Авганистана 1994. године.
Обећали су да ће се борити против корупције и унаприједити безбједност а, у то вријеме, многи Авганстанци су били уморни од бахатости и међусобних сукоба муџахедина током грађанског рата, јавља ББЦ.
Сматра се да су се талибани први пут појавили у вјерским школама, које је углавном финансирала Саудијска Арабија, проповиједајући тврду струју ислама.
Они су спровели сопствену строгу верзију шеријата права и увели брутална кажњавања.
Мушкарци су терани да пуштају браде, а жене су морале да носе бурку која им покрива читаво тијело.
Талибани су забранили телевизију, музику и биоскопе, а нису одобравали ни образовање дјевојака.
Из југозападног Авганистана талибани су брзо проширили свој утицај.
У септембру 1995. заузели су покрајину Херат, која се граничи са Ираном, а тачно годину дана касније заузели су авганистанску престоницу Кабул, свргнувши режим предсједника Бурханудина Рабанија, једног од утемељивача авганистанских муџахедина, који су се опирали совјетској окупацији.
До 1998. талибани су имали контролу над готово 90 одсто Авганистана.
Оптуживали су их за различита кршења људских права и културолошка недјела.
Један од озлоглашених примјера догодио се 2001. године, кад су талибани почели уништавање познатих скулптура Буде у Бамијану у централном дјелу Авганистана.
Пакистан је више пута порицао да подржава талибане, али, како наводи ББЦ, нема сумње да су се многи Авганистанци који су се у почетку придружили покрету школовали у вјерским школама у Пакистану.
У једном тренутку они су постали пријетња која би могла да дестабилизује Пакистан из подручја која су контролисали на сјеверозападу земље.
Један од најпознатијих напада пакистанских талибана догодио се у октобру 2012. године, када су покушали да убију пакистанску ученицу Малалу Јусуфзаи на путу ка кући у граду Мингори. Јусуфзаи, која се опоравила од тешког рањавања, постала је активисткиња за права жена, а 2014. је добила Нобелову награду за мир.
Велика војна офанзива двије године касније, након масакра у школи у Пешевару када је убијено више од 140 особа, углавном дјеце, смањила је утицај талибана у Пакистану, додаје ББЦ.
Талибани су штитили вођу терористичке мреже Ал Каиде Осаму бин Ладена и одбили да га изруче, па су мјесец дана послије напада изведених 11. септембра, САД покренуле ваздушне нападе на Авганистан.
До прве недјеље децембра срушен је талибански режим.
Многи високи талибански челници наводно су се склонили у пакистански град Куету, одакле су водили операције.
Упркос све већем броју страних војника, талибани су се постепено вратили, а затим проширили свој утицај у Авганистану, чинећи огромне дијелове те државе небезбједним, док се насиље у земљи вратило се на нивое који нису виђени од 2001.
Било је много напада талибана на Кабул, а у септембру 2012. извршили су акцију на НАТО камп Бастион.
Нада у постизање мира преговорима појавила се 2013. године, када су талибани објавили планове за отварање канцеларије у Катару.
Међутим, неповјерење са свих страна остало је велико и насиље се наставило.
У августу 2015. талибани су признали да су више од двије године прикривали смрт свог вође Муле Омара, који је наводно умро због здравствених проблема у болници у Пакистану.
У септембру је група рекла да су унутрашње борбе окончане и окупила се око новог вође Муле Мансоура, који је био замјеник Муле Омера.
У то вријеме преузели су контролу над главним градом једне покрајине, први пут након пораза 2001. године, преузимајући контролу над стратешки важним градом Кундузом.
Мула Мансоур убијен је у нападу америчке беспилотне летјелице у мају 2016. а наслиједио га је његов замјеник Маулви Хибатулах Акундзада, који је и даље на челу талибана.
Послије америчко-талибанског мировног споразума из фебруара 2020. године чинило се да су талибани промијенили тактику и са сложених напада у градовима и на војна утврђења прешли на талас циљаних убистава.
Чини се да су мете – новинари, судије, мировне активисткиње, жене на позицијама – сугерисале су да талибани нису промијенили своју екстремистичку идеологију, него само своју стратегију.
Сматра се да су сада бројчано јачи него у било ком тренутку откад су свргнути 2001. године, наводи ББЦ.
Према недавним процјенама НАТО, талибани имају до 85.000 бораца.
Група можда зарађује чак 1,5 милијарде долара годишње, што је огроман пораст у посљедњој деценији. Нешто од тога долази преко дроге – Авганистан је највећи произвођач опијума на свијету, а већина опијумског мака – који се користи за хероин – узгаја се у областима под контролом Талибана, наводи ББЦ.
Талибани зарађују новац и опорезујући људе који путују преко њихове територије и преко послова као што су телекомуникације, електрична енергија и минерали.
Стране земље, укључујући Пакистан и Иран, негирају да их финансирају, али се, како додаје британски јавни сервис, сматра се да то раде приватна лица из региона.
(tanjug)
